Ovome treba dodati i povećan prihod od carina, ali i od domaćeg poreza na dodatu vrednost. Takođe, Uprava za javni dug, uz niži kurs dinara, izdvaja i manje para za kamate na zapise kojim je u ovoj godini, gotovo isključivo, finansirala minus u budžetu, kaže za “Blic” ekonomista Goran Nikolić.
Najveći gubitnici u ovom slučaju su građani i privreda, koji su zaduženi u evrima. Tako građani, koji po pravilu danas imaju istu ili čak manju platu nego početkom godine, za ratu moraju da izdvajaju četiri odsto više samo po osnovu rasta evra.
– Nama je stabilna valuta kao vazduh. Oscilacije valute utiču na naš biznis i pogađaju firmu i zaposlene. Pre svega, smanjuju nam konkurentost. Ta pomeranja kursa odgovaraju možda državi, ali i mešetarima. Pritom smatram da nisu mešetari oni koji kupuju sigurnu valutu. U situaciji kad dinar pada, samo neoprezan privrednik može svoj kapital da čuva u domaćoj valuti. Kada je u pitanju zemlja poput Srbije koja skoro da nema nijedan autentično domaći proizvod, oscilacijama valute samo ruiniraš privredu. Naši partneri su u državama koje ili imaju evro ili fiksni kurs, dok smo mi, privrednici u Srbiji, u stalnom režimu nestabilnosti – kaže za “Blic” Tomislav Momirović iz “Mone” u okviru koje funkcionišu tekstilna proizvodnja, maloprodaja, dva hotela, pa i jedna filijala banke.
Ni najveći srpski izvoznici ne mogu se pohvaliti da im je kretanje dinara od početka godine išlo naruku. Jer, najvećih pet ovdašnjih izvoznika prodalo je svetu oko 610 miliona evra vrednu robu, za koju je dobilo 3,7 odsto više dinara, ali im je uvoz bio oko 1,47 milijardi evra, što znači da su ih sirovine i oprema koštale mnogo više nego što su “ućarili” na povećanom prilivu dinara od izvoza.
Ruke mogu da trljaju samo oni izvoznici koji za proizvodnju roba koriste isključivo domaće sirovine.
Na pitanje zašto uopšte dinar slabi, odgovori su različiti. Od toga da država kurs “šteluje”, do priče da je manje interesovanja za dinare i povećan odliv strane valute. Činjenica je da NBS ima mogućnost da kurs drži pod kontrolom intervencijama na tržištu. To i radi, ali relativno umereno.
Analitičar Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da dinar pada “jer je precenjen” i da silazna putanja vrednosti domaće valute više počiva na psihološkim nego na realnim ekonomskim pretpostavkama.
