Drvena kućica u cveću smeštena na Savi i zaklonjena od gradske buke i vreve pravi je mali raj u kojem uživaju pevač Milan Dinčić Dinča i njegova supruga, voditeljka Jelena.
Meni svakako ne smeta ni kiša, a ni sunce, kada sam pored vode. Šalu na stranu, zaista sam splav napravio tako da mogu veći deo godine da provedem tamo i uživam u pecanju. E sada, dok su deca mala, svakako to nije izvodljivo jer oni imaju svoje potrebe, pa idemo ređe, ali nadam se da će se i to promeniti. Svakako lepo vreme iskoristimo da odemo da uživamo, Vukan je povukao na mene i obožava da peca, dok Jelena radije uživa u sunčanju – priča Dinča.
– Svi naši prijatelji vole da dođu na reku. I dok je bila vanredna situacija, kućica na reci je bila spas. Tu smo mogli da zaboravimo na karantin i da pronađemo svoj neki mir. Kada nam dođu prijatelji, obično ih zanima zašto toliko volim da pecam pa im pokazujem pribor, ribe, neki se i okupaju u Savi, oni hrabriji. A deca ko deca, ne možemo da ih smirimo, samo jurcaju, a Jelena je stalno u panici da neko ne upadne u reku. Muzika, roštilj, ma bude svasta, zaista pun pogodak. Pevač kroz osmeh objašnjava da njegova supruga vodi računa da je sve pospremljeno i čisto.
– Čišćenje splava je prvo što radimo čim dođemo. Jelena se plaši insekata i odmah uhvati metlu da skida paučinu, pregleda da nema neke bube, da obezbedi prostor za klince. Onda dok raspakujemo rekvizite, kolica, kantice, ćebiće, pa to je zaista ritual. Onda mogu lagano da zabacim štap i otvorim pivo. Vukan traži da se gricka nešto, bez hrane nigde ne idemo, valjda je tako uvek sa decom. Ako se desi da zadremaju u isto vreme, onda nema ništa lepše od zajedničke kafe u tišini pored reke – kaže Milan i dodaje da mališani uživaju u boravku na svežem vazduhu.
– Vukan je pravi dečak, voli da trči, da vozi biciklu, da peca, baca kamenčiće u vodu, da pere autiće i naravno da se kupa, ali mi ne praktikujemo kupanje u reci, zaista, mislimo da to nije bezbedno. Onda je teško objasniti detetu zašto ne može da uskoči, pa stalno smisljamo novu igru. Ima svoj štap za pecanje, ne plaši se da dira ribice, ubacuje ih u kantu, hrani hlebom, sve ga zanima, nije plašljiv ni gadljiv. Jelena kada ga vidi da dira crviće, poludi. A Mitra je još mala, ona voli da je u šetnji, zadrema u kolicima, zaista je mirna beba. Na pitanje da li mu nedostaje publika, Dinča bez dileme odgovara: Polako kreću nastupi. Hvala bogu, da se vrati sve na staro, željni smo i druženja i publike i dobrih svirki. A pesma će doći valjda sama, nisam nikada tražio pošto poto hit. Nekako se sklope kockice i energija i onda snimim kada me nešto baš oduševi. Ne bih mnogo da eksperimentisem i menjam stil, sve u svoje vreme. Jelena i ja sa decom imamo tempo kao u vojsci.
Pevač i njegova supruga su izuzetno posvećeni roditelji, a kako kažu, sve obaveze dele.
– Zaista smo im se maksimalno posvetili i trudimo se da pričamo i objašnjavamo, ali je to nekad toliko teško. Ni Jelena ni ja nismo za batine, vaspitava se dete od malih nogu pre svega pričom i svojim primerom, tako da nas nekad toliko izmori ta njihova energija, posebno Vukan koji ima sto i jedno pitanje i neumoran je, pa treba to uskladiti sa bebom. A i nismo od onih roditelja koji deci puste TV i onda mir i tišina. Imamo tempo kao u vojsci, rano ustajanje, doručak, šetnja, dremka, sve se zna ko kad šta radi, sa sekom smo se uhodavali u početku, bilo je tu ljubomore kao iu svakoj porodici kada dođe novi član. Sada smo tim, sve radimo zajedno.
