Kako su zapadni mediji postali deo „novog svetskog dezinformativnog poretka“, u kojoj meri CIA, MI6 i BND vode njihovu uređivačku politiku, da li su novinari po nalogu službi počinjali ratove i zašto Amerikanci više veruju teorijama zavere nego najuglednijim medijima, otkriva Slobodan Reljić.
Današnji mediji, pre svega na Zapadu, direktno proizvode dezinformacije, ističe autor nedavno objavljene knjige „Volja za laž, novi svetski dezinformativni poredak“ sociolog dr Slobodan Reljić, nekadašnji glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Volja za laž – mediji kao deo poluvojnog poretka
Danas su gotovo svi mediji u privatnom vlasništvu, a njihovi vlasnici su toliko moćni da „isključuju“ američkog predsednika dok govori, što pokazuje da ih više ne zanima ni relevantnost sagovornika ni da li on govori istinu, nego javno demonstriraju da emituju ono što vlasnici hoće.
– Mi danas živimo u dezinformativnom dobu u kome se uspostavlja jedna vrsta dezinformativnog poretka, gde su medijske strukture praktično deo jednog poluvojnog poretka – kaže Reljić za „Orbitu kulture“.
Krah demokratije i duboka kriza kapitalizma
Prema njegovim rečima, zapadni mediji više ni ne pominju istinu kao cilj.
Takva situacija, kad se pogleda sociološki, znak je duboke krize kapitalizma, ističe Reljić i navodi jedno skorije istraživanje po kome u SAD više od 50 odsto mladih ljudi od 18 do 24 godine ne veruje u demokratiju, što pokazuje da je to „mrtav sistem“.
– U takvom sistemu su mediji, onakvi kako su bili prvobitno definisani, nepotrebni, ali mogu da učestvuju u vojnim operacijama – naglašava Reljić.
Mediji koje uređuje CIA vode ratove
CIA je odavno više nego prisutna u svim američkim medijima, a najomiljeniji su joj „Njujork tajms“ i „Tajm“, za koje smo nekad pretpostavljali da su najvažniji i najprofesionalniji. U SAD uopšte nije nikakav problem da kao novinar radite direktno za CIA, mada američka agencija ne ostvaruje uticaj direktno preko novinara, nego preko vlasnika.
– Mediji su učestvovali u lansiranju Prvog i Drugog svetskog rata, kao i Vijetnamskog rata uticajem na javno mnjenje, a to što su radili bile su klasične dezinformativne stvari – ističe Reljić.
Ništa bolja situacija nije ni u Velikoj Britaniji, podseća naš sagovornik, u kojoj su i Bi-Bi-Si i Rojters „ispostave tajnih službi“. Međutim, oni su samo uspevali, što je velika veština liberalnog sistema, da stvaraju privid o tome da su slobodni.
Nemački kupljeni novinari
Reljić navodi primer novinara „Frankfurter Algejmane cajtunga“ Uda Ulfkotea, koji je napisao knjigu „Kupljeni novinari: Kako političari, tajne službe i visoke finansije upravljaju nemačkim masovnim medijima“, koja je prevedena na engleski jezik i odštampana, ali je njena distribucija obustavljena, jer je „očigledno neprijatna“.
– Kad bi neko drugi ispričao sve što je Ulfkote naveo, bio bi optužen da je teoretičar zavere. Međutim, Ulfkote je ispričao svoje životne doživljaje, a reč je o detaljima koji su doveli do stanja da ’mediji više nemaju nikakav kredibilitet i poverenje‘.
Za teorije zavere Reljić kaže da su one danas očigledne.
– Neki ljudi koji su kao nevladina organizacija, sede u Davosu i donose kapitalne odluke za svet, a da ih niko nikad nije izabrao ni za šta. Oni donose odluke tajno iza naših leđa, a to se u našem jeziku zove zavera – kaže Reljić.
Zašto Amerikanci više veruju teorijama zavere
Međutim, danas imamo veliki prevrat, dodaje Reljić i podseća na pitanje postavljeno čoveku kog je Džef Bezos izabrao za izvršnog urednika „Vašington posta“: Zašto danas ljudi u Americi više veruju u ono što se nekad proglašavalo teorijom zavere, nego u „Vašington post“ i „Njujork tajms“?
„On pokušava da objasni zašto je tako, ali ne negira da je tako. Dakle, teorije zavere danas u narodu imaju veći kredibilitet, nego mediji kojima su vlasnici veliki korporativni sistemi.“
Klimatske promene — manipulacija opstankom sveta
Knjiga „Volja za laž: novi svetski dezinformativni poredak“ završava se poglavljem koje se odnosi na manipulaciju klimatskim promenama. Prema Reljiću, prisustvujemo jednoj od globalnih manipulacija koja ima virusnu osnovu, u kojoj je čovek ucenjen pitanjem života i smrti, a sad nam „manipulatori nameću pitanje opstanka sveta“.
– Naravno da postoje nekakve osnove za takvu priču, ali većina stvari koje se iz toga izvlače i većina koristi koje se iz toga planira, vezane su za grupu ljudi koja sedi u Davosu i za korporacije. Reč je o gornjem sloju ljudi iz zapadnih država koji je nadnacionalan i sprovodi svoje ideje, a ključno pitanje je kako da se oni povežu sa istim takvim ljudima u Kini, Rusiji i Indiji. Njihovo povezivanje glavna je pretnja svetu i ukoliko se povežu, to će biti ’velika drama‘ – opominje Slobodan Reljić i dodaje da je reč o ljudima koji imaju veliki novac.
Otpor u pravcu velikog globalnog nasilja
– Oni ne veruju u Boga i sebe doživljavaju kao božanska bića koja imaju pravo da određuju koliko ljudi treba da živi na zemlji i da li treba da nam daju da jedemo ili ne. Toliko je to sumanuto da mi nemamo sposobnost da shvatimo sve što nam oni spremaju.
Međutim, otpor je sve veći, sve širi i sve oštriji, podseća ovaj sociolog i navodi da sve što se dešava pokazuje da njihovi izvođači na terenu nemaju nikakav prag tolerancije prema narodnom mišljenju. To proizvodi vrstu otpora koja preti ozbiljnim nasiljem.
– Ovde nasilje pokušavaju da naprave oni koji prave novi svetski poredak koji neće imati nikakve veze ni sa ljudskom prirodom ni sa ljudskim potrebama i u tom smislu nasilan otpor je jedino moguć. Sve to ide u jednom pravcu koji može dovesti do velikog globalnog nasilja – zaključuje Reljić.
