“Pre pet godina se pokretanjem Berlinskog procesa činilo da je zapadni Balkan jedan od prioriteta EU, ali vremena su se promenila i uoči sutrašnjeg samita u Berlinu oseća se zamor”, navodi Dojče vele.
Za Tonina Piculu, bivšeg hrvatskog ministra spoljnih poslova, koji je sada poslanik Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) u Evropskom parlamentu, Berlinski proces je od početka delovao kao neka vrsta Plana B za zemlje zapadnog Balkana.
– Već tada se moglo naslutiti da će pristupanje zapadnog Balkana kao poslednje velike celine u Evropsku uniju biti odloženo za duže vreme, pa je Berlinski proces bio alternativa koja je trebalo da pomogne višem stepenu unutrašnje uređenosti tih zemalja i kvalitetnijih međusobnih odnosa – kaže Picula za Dojče vele.
On navodi da je već pre pet godina pojam “proširenje” bio kontaminiran i u zemljama EU je bilo malo onih koji su tako nešto podržavali.
– Ni tada, a tako je i danas, proširenje gotovo nigde nije deo izbornog programa relevantnih politickih partija unutar EU – naglašava Picula.
To je, međutim vrlo kratkovidno, uveren je ovaj evropski poslanik, jer “Evropska unija je još uvek otvoren projekt” koji ne može da bude upotpunjen kao projekat mira i prosperiteta za sve dok “zapadni Balkan kao jedan od ključnih regiona za funkcionisanje EU i mira na kontinentu ostaje izvan toga”.
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu u frakciji Zelenih i izvestilac EP za Kosovo Igor Šoltes za Dojče vele kaže da je od pocetka perspektiva primanja zemalja zapadnog Balkana u članstvo bila zamišljena kao partnerski odnos dve strane.
Prema njegovim rečima, glavni znak za uzvubnu bi trebalo da bude to što mladi na zapadnom Balkanu sve učestalije napuštaju svoje zemlje u potrazi za boljim životom.
– Oni napuštaju te zemlje, svoju buducnost traže izvan regona – i to bi morao da bude veliki znak za uzbunu. Odlazak mladih, obrazovanih ljudi predstavlja veliku opasnost za buducnost tih zemalja – smatra Šoltes.
Prema njegovim rečima, Unija je trenutno “suočena sa izazovom nacionalizma i populizma” i uglavnom je trenutno zabavljena sama sa sobom.
Jedna od posledica je i da se onda na podrucje zapadnog Balkana, na kojem EU ostavlja prazan prostor, dolaze drugi akteri svetske politike, poput Rusije, Kine ili Turske, kaže Andrej Kovačev, bugarski zamenik predsednika Demokršcanske frakcije u Evropskom parlamentu.
– I taj uticaj drugih aktera je vrlo zabrinjavajuć. To je upravo i bio jedan od razloga zbog cega je Bugarska, za vreme predsedavanja EU, pitanje evropske integracije stavila u centar pažnje – kaže Kovačev.
On dodaje i da Evropska unija mora što više svojih programa već sada da otvori za zemlje zapadnog Balkana i kao jedan od primera navodi program za obrazovanje mladih Erasmus.
– Mi moramo ljudima jasno da pokažemo, da EU za njih puno ostvaruje, a ne na primer Rusija. Šteta je da su u Srbiji ljudi uvereni da njih Rusija jako pomaže, mada brojke pokazuju nešto sasvim drugo, da evropske porezne platiše investiraju u Srbiju – smatra Kovačev.
