Jedinstvenu priliku da čuju nešto drugačije od popa, roka i folka koji im se nudi u rasejanju iskoristili su brojni naši građani. Zahvaljujući Ratku i Radiši, o tradiciji i kulturnoj baštini Srba su posle koncerta, a i kasnije, pričali i očarani Nemci koji su i došli na poziv svojih prijatelja Srba. Svi zajedno su imali priliku da osete bogatstvo srpske pesme koje se prenosilo sa kolena na koleno.
Pevali i RusiU više navrata publika ih je pozdravljala ne samo dugim aplauzima već i ustajanjem, a u njoj su bili generalni konzul Republike Srbije Božidar Vučurević sa suprugom Lanom, protojerej Bratislav Božović sa suprugom Bojanom kao i brojni srpski lekari, inženjeri, radnici i humanisti. Pre njih na dobrotvornom koncertu humanitarne organizacije Radosti moje nastupili su članovi Ruskog pravoslavnog hora iz Štutgarta, koji su ispunili duše prisutnih duhovnom muzikom. |
– Kada pažljivije slušamo te pesme, osećamo njihov ritam i energiju i na nama svojstven način možemo da osetimo koliko nam one u stvari govore o našim precima, ali i nama samima – izjavila je Nada Tučev, jedna od posetilaca koncerta.
Očarana publika je gromoglasnim aplauzom reagovala na svaku pesmu. Posebnu pažnju izazvao je dvoglas, autorsko delo braće Teofilovića, gde obojica pevaju kao jedan.
Ratku i Radiši je ovo bilo prvo druženje sa Srbima u Nemačkoj na ovakav način. Pre tri godine su za 23 dana imali 15 koncerata po Rurskoj oblasti, a posle ovakvog nastupa očekuje se i češće gostovanje.
Na pitanje "Vesti" kako su se opredelili za ovu vrstu muzike, oni su odgovorili da se "to dogodilo".
– Nismo se opredeli takve stvari se događaju. Volite nešto i to vas povuče da idete tim putem. Mi smo sasvim nešto drugo po zanimanju kojim se nikada nismo bavili. Ljubav prema muzici nas je povela ovim putem. Osam godina smo poveli, u to vreme, u najboljem omladinskom horu stare Jugoslavije u Čačku "Stevanu Mokranjcu" (1983-1991). I tu se rodila ljubav prema muzici zahvaljujući dirigentu Predragu Peruničiću. Od tada sami istražujemo, tragamo i već 30 godina pevamo. Interesantno je da sam ja jedva uspeo da uđem u taj hor, nisam hteo da pevam i na kraju je taj hor postao naš život – kaže Ratko.
Za njih dvojicu muzika koju izvode izaziva duboke emocije.
– Prvo se čita poezija, pa se na osnovu poezije dolazi do suštine, pa kada se stvori melodija dolazi do ritma. I onda trojstvo ritma, melodija i stiha čini snagu i ubedljivost pesama, na osnovu kojih mi radimo dvoglas (koji je naše autorsko delo) i našu interpretaciju. Mi čujemo i drugačije čitamo pesme ne samo literarno u smislu stihova nego i u smislu zapisa i onoga što su ljudi do sada pevali na taj način. To je potpuno drugačije i na taj način se potpuno razumeju sve civilizacije ovoga sveta. Pesme koje izvodimo po nastanku jesu lokalne, ali su po značaju i vrednosti su globalne – dodali su Teofilovići.
