Malo je reći da je godina za nama bila turbulentna. Počela je i završila se sa novim sojevima koronavirusa, ispratila je stare i dočekala nove vlasti u mnogim zemljama sveta, izgurala energetsku i migrantsku krizu, držala ravnotežu istoka i zapada, mirila zavađene, štitila prognane.
Za one koji su ostali živi i zdravi, 2021. godina bila je uglavnom dobra, za druge koji su
bežali pred naletom vodene ili vatrene stihije – nije. Ali, evo kako je ukratko izgledala slika sveta u protekloj godini.
PANDEMIJA KORONE
Pandemija korona-virusa obeležila je i 2021. godinu, uz stroge mere karantina, zatvaranje granica, kovid-propusnice, vakcinaciju, ali i proteste. Protiv ograničenja kretanja i sloboda glas se dizao širom planete, jer je u pojedinim zemljama, poput susedne Austrije ili daleke Australije, sporadično uvođen strogi lokdaun, čije će posledice, za pojedine sektore poput ugostiteljstva ili kulture, biti katastrofalne.
BAJDEN LIDER SAD
Amerika je u januaru dobila novog predsednika, demokratu Džozefa Bajdena, a njegovom dolasku na vlast prethodili su nemiri koji su kulminirali upadom u Kongres pristalica odlazećeg lidera, Donalda Trampa. Tokom četvoročasovne okupacije Kongresa od Trampovih pristalica život je izgubilo pet osoba, a svet je ostao u dilemi koliko je Amerika obećana zemlja demokratskih načela.
TALIBANI NA VLASTI
Avganistanski ekstremisti talibani preuzeli su vlast u zemlji sredinom avgusta, mirnim zauzimanjem glavnog grada Kabula i ulaskom u predsedničku palatu i to samo nekoliko nedelja pre povlačenja američkih i NATO snaga. Predsednik Ašraf Gani je napustio zemlju, a hiljade ljudi su pokušavali da pobegnu iz zemlje. Talibani su 19. avgusta proglasili Islamski emirat Avganistan.
ODLAZAK ANGELE MERKEL
Posle 16 godina sa mesta prve kancelarke Nemačke otišla je Angela Merkel, a izbor nove vlade, nazvane Semafor koalicija, ostao je u senci njenog odlaska. Njenu vladavinu obeležio je niz kriza, globalna finansijska, evropska dužnička, migracije i korona, a skromna naučnica mudrom diplomatijom uspela je da ih savlada. Kao znak okončanja jedne ere dočekan je i izbor Fridriha Merca, stalnog suparnika Merkelove za lidera CDU.
TENZIJE ZBOG UKRAJINE
Ruske vojne vežbe i vojska u blizini granica Ukrajine u drugoj polovini godine zabrinule su SAD, NATO i EU i pojačale tenzije Zapada i Moskve. Kremlj je demantovao da želi da pokrene agresiju prema Ukrajini, a predsednik Rusije Vladimir Putin je na video-sastanku sa liderom SAD Džozefom Bajdenom zatražio bezbednosne garancije i uveravanja da NATO neće nastaviti da se širi na istok.
MIGRANTI NA GRANICI BELORUSIJE I EU
EU se u novembru na svojim spoljnim granicama, u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji, suočila sa prilivom migranata koji su dolazili iz Belorusije. EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je pokrenuo krizu jer je ohrabrivao migrante da dođu u zemlju, pa ih dovodio na granicu sa EU. Migranti su bili nekoliko dana zaglavljeni na granici, a posle incidenata mnogi su vraćeni u svoje zemlje. Na uvedene sankcije Minsk je uzvratio ograničenjem letova kompanijama iz EU i Velike Britanije zabranio uvoz robe iz zemalja koje su Belorusiju sankcionisale.
SKOK CENE GASA
Globalna energetska kriza donela je nagli skok cene gasa i nestašicu struje u mnogim delovima sveta. Na rasplamsavanje krize uticali su problemi sa snabdevanjem gasom iz Rusije, kvarovi u nuklearnim elektranama u Francuskoj i slabi vetrovi, pa je poraslo oslanjanje na energiju prirodnog gasa. Tokom pandemije korone izvoz gasa iz Rusije u Evropu opao je, smanjene su zalihe, a porasla cena. Rusija je odbacila optužbe da usporava isporuke gasa zbog dozvole za gasovod Severni tok 2 i za skok cena krivi špekulante na tržištu.
ZATVOR ZA NAVALjNOG
Najpoznatiji protivnik Kremlja Aleksej Navaljni uhapšen je u Moskvi 17. januara, neposredno po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde se pet meseci oporavljao od trovanja nervnim agensom. Hapšenje Navaljnog donelo je talas protesta u više od 100 gradova Rusije. Zatvaranje Navaljnog dodatno je zateglo odnose Rusije i Zapada, a uoči septembarskih izbora vlasti su pojačale represiju nad opozicionim aktivistima.
SMENA NETANJAHUA
Posle 12 godina premijer Izraela Benjamin Netanjahu izgubio je vlast u junu, čime je okončana jedna era u ovoj državi. Netanjahu je premijer sa najdužim stažom, ukupno 15 godina, ako se računa i njegov prvi mandat (1996-1999). Ostaće upamćen jer je normalizovao odnose sa četiri arapske države i narušio saradnju sa SAD i Palestinom. Protiv njega je pokrenut sudski proces za prevaru, zloupotrebu položaja i primanje mita.
PUČ U MJANMARU
Vojska Mjanmara u februaru je pučem preuzela vlast, uhapsila šeficu civilne vlade Aung San Su Ći i postavila generala za privremenog predsednika. Proglašeno je vanredno stanje, što je izazvalo demonstracije protiv vojne hunte, a uz prekid interneta i policijski čas naređena je i zabrana okupljanja. UN su puč deklarisale kao zločin protiv čovečnosti, a bivša premijerka osuđena je na četiri godine zatvora.
KO NAS JE NAPUSTIO
Ove godine svet su napustili mnogi velikani, među njima Đosep Aludever Mateu, francuski veteran i poslednji preživeli učesnik Španskog građanskog rata. Mateu je umro u 102. godini, a u 100. princ Filip, muž britanske kraljice Elizabete. U 98. godini preminuo je David Aleksandrovič Dušman, sovjetski vojnik i poslednji oslobodilac Aušvica, a u 91. godini kardinal Dezmond Tutu, veteran borbe protiv aparthejda. Kraj jedne ere obeležila je i smrt Majkla Kolinsa, američkog astronauta, poslednjeg člana Misije Apolo 11, kao i Italijana Ada Kanipeola, tvorca tiramisua. Dva američka političara, Remzi Klark i Kolin Pauel, takođe su umrli ove godine, kao i francuski glumac Žan-Pol Belmondo.
Pretnja prirode
Proteklu godinu obeležilo je nekoliko velikih prirodnih katastrofa. Da pretnja prirode nije nimalo naivna potvrdili su tajfun In-fa u Kini u julu, Džolina i Rai na Filipinima i razorni tornado u Kentakiju u decembru. Jako nevreme i poplave u Brazilu paralisale su život stanovništva, a u državi je uvedeno vanredno stanje. Iz svih navedenih regija neminovan je bio egzodus stanovništva, a analitičari tvrde da je u narednoj godini na pomolu humanitarna katastrofa.
NEMAČKI PODVIZI I PORAZI
240 čartera Lufthanze
U martu su se mnoge zemlje “zaključavale” zbog pandemije, na granicama su spuštene rampe, Nemci su kao turisti bili rasejani po dalekim destinacijama. Država je Lufthanzom sa 260 čartera 54.000 putnika vratila kući, iako svi računi još nisu izmireni.
Pustoš od poplava
U julu su zapadne i jugozapadne delove Nemačke prosto zbrisale bujice. Poplave su ostavile za sobom mnogo žrtava, pustoš, a najblaže procene materijalne štete kreću se oko sume od tridesetak milijardi evra. Tek nedavno je pokrenuta istraga o tome ko je zakazao sa upozorenjima stanovništvu da stiže potop i da ga valja spremnije dočekati.
Nova vlada
Bila je ovo izborna godina koja je počela prvim odustajanjem jednog kancelara od bitke za novi mandat. Remek-delo Merkelove Gro-ko (nemačka skraćenica za koaliciju demohrišćana i socijaldemokrata) raspala se kao kula od karata: prvi su izgubili poverenje birača, drugi su se vinuli sa dna lestvice popularnosti na pijedestal pobednika. Sa strankama Zeleni i Liberalima stvorili su Semafor koaliciju, a novi kancelar je postao Olaf Šolc.
Počast žrtvama
Za srpsko-nemačke odnose značajan je bio gest iskusne Klaudije Rot, iz vrha stranke Zeleni, koja je prva od svih nemačkih političara došla u Kragujevac i poklonila se žrtvama streljanja iz oktobra 1941. godine koje su izvršili vojnici Vermahta. U Nemačkoj ovaj masakr čak i đaka nije se nikad pominjao. Godinama je bila nametana posleratna obmana o “belim bluzama” vojnika Vermahta, a zločini pripisivani samo SS trupama.
