Pre skoro dve decenije na Svetu goru je otišao Lozničanin Dragan Kokanović, danas monah Teodosije Hilandarac, čija knjiga “Dodir” je predstavljena u kripti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta. O knjizi u kojoj su priče objavljene sa blagoslovom Sabora staraca manastira Hilandar, govorili su recenzent, akademik Svetislav Božić i urednik Milivoj Ranđić, upravnik Zadužbine Svetog Manastira Hilandara koja je i izdavač uz Arhiv Vojvodine.
Monah Teodosije Hilandarac se tokom monaškog života u Svetoj srpskoj carskoj lavri manastiru Hilandaru posvetio pisanju svih ovih priča koje su biografskog karaktera. Kako je podsetio Ranđić, hilandarci pisci nisu retkost, oni su otvorili umetnost pisane reči u srpskom narodu, a prvi u tom nizu je Sveti Sava.
Naveo je i da su recenzenti knjige “koju odlikuje iskrenost”, akademik Božić i profesor dr Vladeta Janković, preporučili Zadužbini Svetog Manastira Hilandara da objave delo koje je napisao monah Teodosije.
– Nadam se da će čitaoci u ovoj knjizi naći inspiraciju za lični i porodični duhovni napredak, iako nije pisana sa motivima da nam bude poučna. Svaka knjiga pisana iz srca, iz unutrašnje čežnje za ispovešću i čežnje za bogotražiteljstvom, koja je sve vreme u pozadini onoga o čemu se ovde piše, u stvari je poučna za sve nas. “Dodir” je knjiga arhiviranih sećanja – kazao je, pored ostalog, Ranđić.
Akademik Božić, inače Lozničanin, ocenio je da je ovo knjiga koju je monah Teodosije napisao iz potrebe duše i da je preko njega Loznica uspela da vrati svoje mesto na mapi pravoslavnog sveta.
– Polovina ovoga sveta koji je večeras ovde poznaje ga sa jednog drugog mesta, sa šaltera lozničke pošte, a onda, kada se njegov život uselio u novi svetlosni gabarit, zna ga kao monaha Teodosija. Već gotovo 20 godina on okuplja sve nas, rasute po celom svetu, od Norveške do Australije, da odlazimo kod njega. Za ovo što je napisao, našao je ugao da gotovo dnevnim jezikom koji svako od nas govori, rečnikom koji je dobro zapamtio sa šaltera, napiše veoma dirljivo delo, prepuno unutrašnjih signala koje će svako od nas razumeti na svoj način – ocenio je Božić.
Moderator programa, tokom koga je pročitana jedna priča iz “Dodira”, bila je Gordana Gavrić, savetnik direktora Zadužbine Svetog manastira Hilandara. Učestvovali su i združeni horovi “Sveti Roman Slatkopojac” pri Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici i Sabor srpskih svetitelja iz Banje Koviljače kojim, inače, rukovodi rođeni brat monaha Teodosija, đakon Zoran Kokanović. Prepuna kripta potvrda je da Lozničani nisu zaboravili svog sugrađanina i da je on svojevrsna, jaka spona između Vukovog zavičaja i Hilandara.
Samotnički posao
– Knjiga “Dodir” je veoma dragocena literatura i biografija jednog puta iz tame u svetlost, puta koji je gotovo jedinstven po hrabrosti da se uputi u pisanje knjige, a to je jedna od najsloženijih radnji, to je težak, samotnički posao – istakao je akademik Božić.
Veza sa zavičajem
– Monah Teodosije je već ovim delom učinio veliki korak za svoj zavičaj i, možda, mnogo veći za sve nas, nego za sebe, ovom knjigom još nije završio svoju vezu sa Loznicom, nije preboleo odlazak, ali oseća da je Hilandar to drugo stanište koje negde sa Loznicom mora naći podnošljivi disonancu u njegovom i našem životu – rekao je Božić.
