Nisu prestali razlozi zbog kojih su se srpski predstavnici povukli iz odlučivanja u zajedničkim institucijama BiH, ali će se oni ipak vratiti u te organe i učestvovati u njihovom radu. Ovako se u najkraćem mogu protumačiti zaključci koje je većina u Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojila u utorak naveče. I dok vladajuća garnitura tvrdi da je u pitanju još jedno pružanje ruke Sarajevu i inicijativa za razgovore o budućnosti zemlje, opozicija kaže da je reč o kapitulaciji Milorada Dodika.
Opozicija nije učestvovala u glasanju, a stranke većine su predložile i usvojile 13 zaključaka u kojima je navedeno da nisu prestali razlozi zbog kojih je parlament 30. jula prošle godine usvojio zaključke o neučestvovanju u odlučivanju u organima BiH. Podsetimo, reč je o famoznom “Inckovom zakonu” koji je izazvao najveću krizu u zemlji od Dejtona do danas. Zaključak pod rednim brojem 10 najsporniji je za opoziciju.
Ucenjeni i opasni
“Narodna skupština Republike Srpske smatra da je u skladu sa zaključcima sa Dvadesete posebne sednice (30. jula prošle godine op. a.), da predstavnici Srpske u Parlamentarnoj skupštini BiH, Savetu ministara BiH i Predsedništvu BiH mogu da prisustvuju sednicama, ali na način da u svom odlučivanju uvažavaju stavove i odluke Narodne skupštine, vlade i Predsednika RS, respektivno”, navedeno je u tom zaključku.
Članica Glavnog odbora SDS-a Aleksandra Pandurević kaže da je na sceni “očigledna kapitulacija režima u Srpskoj”.
– Njihova odluka da nastave raditi u institucijama BiH, iako van snage nije stavljena odluka Valentina Incka da nametne izmene i dopune Krivičnog zakona BiH, samo govori koliko je opasno kada Republiku Srpsku vode ucenjeni ljudi sa hipotekama – tvrdi Pandurevićeva.
Ona smatra da su zaključci kontradiktorni i otužni.
Neozbiljna politika
– U prvom kažu da ‘nisu prestali razlozi zbog kojih je Narodna skupština Republike Srpske usvojila zaključke na Dvadesetoj posebnoj sednici”, a onda u desetom aminuju povratak u institucije BiH. To je podvijanje repa. Ko će nas sada ozbiljno shvatiti? Šta se to promenilo – pita Pandurevićeva.
U vladajućem SNSD-u ne vide ništa sporno u ovakvim zaključcima nego ih ocenjuju kao poziv na dijalog. Član Predsedništva stranke i ministar u Savetu ministara Staša Košarac tvrdi da su srpski predstavnici u Savetu ministara potpuno privrženi primeni zaključaka Narodne skupštine RS, naglasivši da ne postoji bilo kakvo političko kretanje bez stavova institucija Srpske.
– Naša uloga je da štitimo interese Republike Srpske, a ne da razvijamo institucije BiH na način kako to žele bošnjačka politička struktura i neki stranici u BiH – rekao je Košarac dodavši da SNSD i partneri kontinuinirano afirmišu dijalog svih strana u BiH.
Uopštene odluke
Narodna skupština RS usvojila je je i zaključak kojim se traži od predstavnika Srpske u organima BiH da predlože zakon o zabrani zloupotrebe pojma genocid, zatim zakon o finansiranju nevladinih organizacija, te usvajanje radnog tela za borbu protiv korupcije u Srpskoj na čijem bi čelu bio predstavnik opozicije. Takođe, traži se da Predsedništvo BiH, Parlament BiH i Savet ministara, pre svake sednice dostave predsedniku Republike Srpske, Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srpske sve materijale koji su predviđeni za usvajanje kako bi institucije Srpske o tome zauzele stav.
Incko prvi čestitao
Lider PDP-a Branislav Borenović ocenjuje u izjavi za “Vesti” da je jasno da su Dodik i SNSD prihvatili Inckov zakon i da nametnuta odluka ostaje u pravnom prometu.
– Dodiku Sarajevo sada miriše. Ponizio je sebe, mada, to me ne zanima, može on sve progutati, ali ponizio je Narodnu skupštinu RS i toliko je licemeran da je u setu paradnih zaključaka stavio dva potpuno kontradiktorna. Mi ostajemo pri stavu da se mora razrešiti pitanje nametnute Inckove odluke i učestvovaćemo u glasanju samo kada glasom protiv treba sprečiti štetnu odluku za Republiku Srpsku. Kažu da mu je prvi čestitao Valentin Incko, a ne bi me iznenadilo ni da promeni veru ako mu to bude trebalo zbog neke sitne koristi – rekao je Borenović.
On je dodao da se Dodik, očigledno odljutio, kako je to “predvideo “njegov prijatelj Bakir”.
Čović “veleizdajnik”
Najviše pažnje na sednici parlamenta izazvao je govor lidera HDZ BiH Dragana Čovića. Podsetimo, poziv na sednicu, osim njemu, upućen je i lideru SDA Bakiru Izetbegoviću, ali on nije došao. Čović je otkrio da su pojedini stranci ovih dana sugerisali Izetbegoviću da se ipak odazove, ali da on na to nije pristao. Ipak, u celom regionu odjeknula je Čovićeva poruka poslanicima da “čuvaju Republiku Srpsku”.
– Čuvajte Republiku Srpsku, toliko ste emocija izneli ovde. Ono što vas moram zamoliti jeste da ostavite dovoljno otvorena vrata za druga dva konstitutivna naroda. RS ćete najbolje zaštiti braneći je u institucijama BiH – rekao je Čović i dodao da je najvažnije očuvanje dejtonskog Ustava, jer BiH može preživeti samo kao zemlja tri naroda i dva entiteta.
Ova poruka predsednika HDZ BiH Dragana Čovića poslanicima Narodne skupštine RS izazvala je salvu negodovanja iz Hrvatske i Sarajeva. Među prvima se na Čovića obrušila bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor
“Zaista, Čović slobodno može biti sledeći srpski kandidat za Predsedništvo BiH”, napisala je na Tviteru Kosorova.
U iracionalnosti najdalje je otišao Gordan Duhaček, autor teksta na hrvatskom portalu Indeks, koji lidera HDZ BiH nazvao veleizdajnikom, te je zatražio da se proglasi personom non grata u svojoj matici. Duhaček je naročito bio pogođen i izveštavanjem hrvatske agencije HINA da je Čović ohrabrio političare iz Srpske da nastave voditi politiku na dosadašnji način i jačati taj entitet. Oglasila se i Hrvatska stranka BiH porukom političkim faktorima tog naroda da se ograde od Čovićeve izjave.
London pojačava vojni angažman
Promenljiva politika Banjaluke dovela je i do pretnje Velike Britanije. Naime, ambasada ove zemlje u Sarajevu najavila je “pojačan vojni angažman u BiH”.
“Iako nemamo planove za povećanje prisustva u pogledu učešća u mirovnoj operaciji, sagledavamo načine da pojačamo naš vojni angažman u BiH, uključujući bilateralno i putem Glavnog štaba NATO-a u Sarajevu”, naveli su iz britanske ambasade.
Iz tog odgovora se, kako su objavile banjalučke “Nezavisne novine”, može zaključiti da se vojnici te zemlje ne bi vraćali u EUFOR, iz kog su izašli kada je Velika Britanija izašla iz EU. Umesto toga, ova zemlja htela bi da vojni angažman realizuje putem NATO-a ili uz direktan sporazum Velike Britanije i BiH.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da nije prihvatljiva najava britanske ambasade. Takođe da Velika Britanija za to neće dobiti podršku Predsedništva BiH.
– Smatram da je postojeći kontingent vojnika u sastavu misije Altea sasvim dovoljan i da BiH nema izazove koji bi zahtevali dodatne snage – rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, niko od legitimnih predstavnika mirovne misije u BiH nije govorio o potrebi njenog proširivanja niti o ugroženoj bezbednosti u BiH, zbog čega ne vidi razlog za pojačano britansko vojno prisustvo u zemlji.
– Zato je legitimno i logično da sumnjam u namere Britanaca – istakao je Dodik.
