Znači li to da su SAD kreator trenutne krize u Bosni i Hercegovini?
– Administracija SAD već mesecima gradi priču o tobožnjem zaoštravanju krize u BiH, što iziskuje odlučne mere tzv. međunarodne zajednice, to jest SAD. Proletos je pripreman teren saslušanjima u Predstavničkom domu i kongresnom rezolucijom koja traži upućivanje američkog specijalnog izaslanika za Balkan, a medijska kampanja protiv Republike Srpske nije prestajala ni tokom leta.
Da li je na sceni restauracija Klintonove politike po pitanju Republike Srpske?
– Premda se Butmir odigrao pod nominalnim okriljem i SAD i EU, celu stvar vode Amerikanci, konkretno, Džejms Štajnberg, koji je ključni stub kontinuiteta klintonističke politike u Stejt Departmentu. Reč je o čoveku koji, kao i njegova šefica Hilari Klinton, likvidaciju RS želi iz razloga koji nisu podložni racionalnoj debati. Sa sigurnošću se može reći da je Butmir bio samo korak u procesu koji upravo takav ishod ima za krajnji cilj.
Na šta konkretno mislite?
– Konkretan primer: Štajnberg je posle sastanka izjavio da "lideri stranaka moraju da shvate da nikome neće biti udovoljeni maksimalistički zahtevi". Drugim rečima, Silajdžićev uistinu radikalan zahtev za ukidanjem entiteta i Dodikovo minimalističko zalaganje za očuvanje osnovnih elemenata dejtonskog statusa kvo, Amerikanci tretiraju kao dva jednako "maksimalistička" ekstrema, a tobožnji kompromis pokušaće da zacrtaju negde između ta dva pola. Videli smo kako je i tobožnje pitanje državne imovine u Butmiru opet protureno na mala vrata kao još nerešeno, premda je njegovo potezanje zapravo pokušaj revizije Dejtona.
Šta onda nudi skup u Butmiru?
– Režiseri butmirskog skupa nude jako malo ili ništa – kandidatski status u EU i brz put u NATO, ukoliko se postigne dogovor (čitaj: ukoliko Srbi pristanu na reviziju Ustava). A ta ponuda ne vredi mnogo: od ulaska u NATO ni RS ni BiH nikakve koristi ne bi imala već samo štete, a kandidatski status EU može da traje 45 godina, kao što vidimo na primeru Turske. S druge strane, traženi dogovor, budimo načisto, znači ustavne promene, koje sada i Incko ističe kao "poželjne" – a u nastupu zapadnih zvaničnika prema RS ono što je danas navedeno kao poželjno sutra postaje potrebno, a prekosutra apsolutno neophodno.
Kakva je Vaša poruka za nastavak razgovora?
– Pouka za nastavak 20. oktobra je jednostavna: Posledice odbijanja nove runde sečenja RS na šnite svakako bi bile manje drastične od cene novog leganja na rudu, jer svako popuštanje samo rađa nove zahteve. U to smo se uverili bezbroj puta od Dejtona do sada. Ponovljenom fleksibilnošću ništa se neće dobiti. Apsolutno nikada neće biti podvučena crta, a Srbima saopšteno da su od tog trenutka njihovi dugovi namireni, da je RS legitimizovana.
