Partije u Bosni i Hercegovini su otkrile karte i Centralnoj izbornoj komisiji, tri meseca pre izbora predale liste za parlamente na svim nivoima vlasti, kao i pojedinačne kandidature. Svakako najviše pažnje privukle su dve trke, za Predsedništvo BiH i za poziciju predsednika Republike Srpske, a sudeći po prijavljenim kandidaturama, borba će biti žestoka na svim frontovima.
Milorad Dodik je kandidat SNSD-a za predsednika Srpske, a najozbiljniji izazivač biće Jelena Trivić iz PDP-a koju je podržao i SDS. U trku za predsednika Srpske će čak 17 kandidata, s tim da treba imati na umu da su među njima i oni iz reda Hrvata i Bošnjaka koji ciljaju mesta potpredsednika Republike.
Ono što je kuriozitet jeste da još dve parlamentarne stranke u Srpskoj imaju kandidate za predsednika, a to su DNS koji je istakao potpredsednika partije Radislava Jovičića, te SPS koji je kandidovao Neđu Đurića, čoveka koji je pre 16 godina bio blizu kandidature za premijera Srpske.
I DNS i SPS su trenutno opozicija u Srpskoj, i to praktično znači da Trivićeva neće moći da računa na glasove te dve partije u trci sa Dodikom, što značajno slabi njenu startnu poziciju. Pojedinci iz PDP-a i SDS-a već su ocenili ova dva kandidata kao “trojanske konje” Milorada Dodika.
Sa mnogo optimizma, vere i dobre energije idemo prema pobedi, poručila je Jelena Trivić nakon što je i zvanično predala kandidaturu.
Da će ona biti kandidat poznato je još od decembra, pa se u proteklim mesecima suočila sa salvom napada kako na nju, tako i na njene bliske saradnike pa i porodicu.
– Ja kao kandidat, ne samo PDP-a nego i šireg fronta stranaka, a pre svega naroda, mogu reći da ćemo voditi pozitivnu i dostojanstvenu kampanju u kojoj mi nećemo pljuvati i prljati druge, ali ćemo znati kako da se branimo – poručila je Trivićeva.
Kada je u pitanju Predsedništvo BiH, u trku ulazi ukupno 10 kandidata, po četiri za bošnjačkog i srpskog člana, te dva koja ciljaju fotelju koja pripada Hrvatima. U Republici Srpskoj kandidati će imati priliku da biraju između dva najveća favorita – Željke Cvijanović (SNSD), aktuelne predsednice Srpske koja je bila kandidat za fotelju u Sarajevu i 2014. kada je izgubila od Mladena Ivanića, i Mirka Šarovića, predsednika SDS-a, koji je bio član Predsedništva BiH još 2002. godine, ali je nakon dve godine mandata morao da se povuče sa funkcije zbog pritisaka OHR i međunarodne zajednice.
Analitičari prognoziraju da će duel ova dva kandidata biti žestok i da ostala dva imena nemaju preterano velike šanse. U pitanju su Nenad Nešić, lider DNS-a, i Vojin Mijatović, koga za funkciju kandiduje sarajevska Socijaldemokratska partija (SDP BiH).
Nešić je proteklih godinu dana proveo u opoziciji, pa je ostalo čudno zašto se kandiduje i time na određen način uzima glasove Šaroviću, dok Mijatović računa na glasove Bošnjaka u Srpskoj, kao i brojne bošnjačke dijaspore.
Nešić presuđuje?
Izvor “Vesti” iz jedne od vladajućih partija kaže da će matematika odigrati važnu ulogu u trci za srpskog člana Predsedništva i da bi glasovi koje “odnese” Nešić mogli da budu ključni.
– Pre četiri godine glasovi DNS-a otišli su Dodiku. Ta partija je tada osvojila blizu 100.000 glasova, a Dodik je dobio oko 370.000. U međuvremenu se DNS raspao na tri stranke. Dve i dalje podržavaju Dodika, dok Nešić bije neku svoju bitku. Sada je veliko pitanje kome će u stvari nedostajati ti Nešićevi glasovi, a procena je da može da “nakupi” oko 35.000. Sigurno je da bi više odgovarali Šaroviću, ali imajući u vidu da će ova trka biti izuzetno tesna, to uopšte nije brojka koja je nebitna i Cvijanovićevoj – kaže naš sagovornik.
Zanimljivo u Federaciji
U FBiH će, s druge strane, biti izuzetno zanimljivo. SDP BiH je kandidovao Denisa Bećirovića za bošnjačkog člana Predsedništva, a njega podržava još desetak stranaka iz opozicije, dok će mu protivnik biti Bakir Izetbegović iz SDA. Upućeni u Sarajevu tvrde da Izetbegović uopšte nije favorit. S druge strane, iz ugla Republike Srpske i nije previše bitno ko će od njih dvojice pobediti, jer Bećirović iako dolazi iz naizgled građanske, umerenije stranke, često ima rigidnije nacionalne stavove od Izetbegovića.
Ipak, Bećirovićeva kandidatura mogla bi da ugrozi šanse Željka Komšića za novi mandat hrvatskog člana Predsedništva. Komšić je već tri puta izabran na to mesto zahvaljujući glasovima – Bošnjaka, i to onih koji preferiraju tzv. građansku opciju. Sada bi ti glasovi mogli da odu Bećiroviću, a to je šansa za kandidatkinju HDZ-a BiH, Borjanu Krištu, dugogodišnju saradnicu lidera te stranke Dragana Čovića, koji se ovaj put nije upustio u izbornu trku i time iznenadio dobar deo javnosti u BiH.
– Već dva puta sam bio član Predsedništva BiH i smatram da gospođa Krišto po svakom parametru zaslužuje biti naš kandidat. Slušali smo u proteklom periodu od politike i medija iz Sarajeva kako Dragan Čović zastupa određene stavove zbog svoje pozicije i ličnih ambicija. Evo, pokazao sam da neću biti kandidat – rekao je Čović.
