Najavljene izmene Krivičnog zakonika Republike Srpske kojima je, ukratko rečeno, predviđena kriminalizacija klevete i uvrede, danima su već tema broj jedan javne scene u Srpskoj. Nameri Vlade da uvredu i klevetu proglasi za krivična dela, za šta su zaprećene kazne koje idu do vrtoglavih 120.000 maraka usprotivio se najveći deo medija, organizacije civilnog društva, veliki broj pravnika i drugih aktera u javnom prostoru koji su ovaj zakon nazvali rigoroznim i staljinističkim, ocenjujući da je njegov jedini cilj zabrana slobode govora ne samo novinara, nego i svih građana. Zbog toga su banjalučki novinari pre nekoliko dana izrazili protest lomeći olovke, sa željom da skrenu pažnju na kontroverzne promene koje Vlada RS želi da progura u Krivični zakon.
Vlada je zakon u proceduru uputila pod obrazloženjem da želi da uvede red u javni prostor koji je, kako tvrde, prepun laži, kleveta, uvreda i govora mržnje. Novinari i aktivisti, međutim, tvrde da ovakav nacrt zakona nije rešenje. Vlada poručuje da je cilj da bude usvojen nacrt pa da bude organizovana široka javna rasprava, na kojoj će svako moći da kaže šta misli i utiče na doradu ovog akta, ali protivnici ovakvog rešenja kažu da je sam nacrt toliko nakaradno urađen da ne postoji šansa da bude “popravljen” u javnoj raspravi. Novinari već danima traže da Vlada povuče zakon iz procedure ili da poslanici republičkog parlamenta, ako ne reaguje Vlada, jednostavno glasaju protiv i obore akt.
Ključni problem na koji ukazuju mediji je da su odredbe izmena zakona preširoko postavljene što će omogućiti svima koji smatraju da su uvređeni bilo kojim medijski napisom, da podnesu krivičnu prijavu tužilaštvu koje na osnovu te prijave može da pokrene krivični postupak. U nacrtu nije precizno definisano šta je kleveta, a šta uvreda, a tu je i deo koji se odnosi na kažnjavanje “iznošenja ličnih i porodičnih prilika” koji je takođe nejasno postavljen.
– Da li ovo znači da, ako novinar objavi priču da je sin nekog funkcionera proneverio neki novac ili počinio neko drugo krivično delo, za šta ima dokaz u vidu snimka ili fotografije, rizikuje da bude tužen jer to neko može da podvede pod objavljivanje ličnih i porodičnih prilika. Osim toga, sporno je i samo otvaranje krivičnog postupka. Čak i ako dokažete da niste krivi u tom postupku, on može da traje godinama, a za to vreme vi kao pojedinac ili vaša firma ne može da dobije uverenje da se protiv vas ne vodi krivični postupak, što može da onemogući neka od osnovnih ljudskih prava – poručuju novinari.
Jedan od najvećih zagovornika donošenja zakona je predsednik Srpske Milorad Dodik koji je, po sili funkcije, svakako najviše izložen kritici u javnosti. Osim njega, često su na udaru i njegova deca koja su takođe veoma poznata u javnosti u Srpskoj pa se mogu čuti i komentari da je cela ova priča osmišljena upravo da bi bila zaštićena Dodikova porodica.
Siniša Vukelić, predsednik Kluba novinara Banjaluka, jednog od dva udruženja koja okupljaju zaposlene u medijima u Srpskoj, ističe da su kleveta i uvreda već regulisani u Srpskoj posebnim zakonima koji ih tretiraju kao prekršaj.
– Kleveti i uvredi nije mesto u Krivičnom zakoniku. Ovaj zakon će potpuno ugušiti medijske slobode, smanjiti građanska prava, ugroziti preostali broj objektivnih medija ali i sve građane – kaže Vukelić.
Kao jedan od argumenata Vlada upotrebljava činjenicu da je u većini evropskih zemalja kleveta kriminalizovana i da su za to predviđene čak i zatvorske kazne, što u Srpskoj nije slučaj.
– To je licemerno. Pre svega, Evropa ima uređene pravne sisteme i vladavinu prava. Niko od nas nema 100.000 maraka da plati kaznu, a ko nema da plati mora da ide u zatvor, tako je da to isto kao da je predviđena i zatvorska kazna – poručuje Vukelić.
Iako su najveći protivnici usvajanja izmena novinari, zakon se, a tvrde to i predlagači, ne odnose samo na njih, nego na sve koji kleveću i vređaju, gde god se nalazili.
– To praktično znači da vi, recimo, na dečijem rođendanu, pred većom grupom ljudi, možete da ispričate vic o nekom funkcioneru vlasti, da to čuje neki radikalni član njegove stranke, podnese krivičnu prijavu, pronađe svedoke koji će da svedoče u korist tužilaštva i da zbog toga krivično odgovarate. To nije ništa drugo nego vraćanje verbalnog delikta – kaže Igor Crnadak, poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini RS.
Promena stava?
Iz vladajućeg SNSD-a u više navrata poručili su da od povlačenja spornog nacrta nema ništa i da će svi imati priliku da učestvuju u javnoj raspravi. I sam Dodik tvrdi da ovaj zakon nije usmeren protiv novinara. Ipak, u jednom od poslednjih javnih istupa otvorio je mogućnost donošenja zakona o medijima RS te je pozvao novinare da ga napišu. Neki ocenjuju da je ovo naznaka promene njegovog stava, ali izvori iz njegovog okruženja tvrde da su šanse da odustane veoma male.
Evropljani protiv
Donošenju zakona usprotivile su se i gotovo sve međunarodne organizacije u BiH, uključujući i najveći deo stranih ambasada. Te njihove reakcije iz Banjaluke nazivaju licemernim jer je i u njihovim zemljama kleveta kriminalizovana.
– Ovakve eventualne izmene i dopune Krivičnog zakona imale bi dugoročne i štetne posledice, od ograničavanja pristupa informacijama do stvaranja klime straha i represije – poručio je šef Delegacije EU u BiH Johan Satler.
