Dodik, koji je u okviru aktivnosti obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata posetio ovo groblje, naveo je da tu ne postoje vidljiva obilježja, osim jasnih evidencija koje je vodila tadašnja uprava logora.
"Srbija ni Republika Srpska nisu uspele 100 godina da tamo naprave obeležje ili kapelu, već postoji samo jedan krst koji je znak da bi tu trebalo da bude izgrađena kapela u nekom narednom vremenu", naglasio je Dodik.
On je rekao da je na tom mestu u Mathauzenu sahranjeno 8.000 srpskih vojnika, a nedaleko odatle na drugom groblju sahranjeno je oko 3.000 srpskih vojnika.
"Nedaleko od tih grobalja formiran je zloglasni logor u Drugom svetskom ratu Mathauzen, u kome su bili deportovani mnogi ljudi sa naših prostora, gde zvanično postoji evidencija o 5.000 ubijenih Srba, što govori da je to stradalničko mesto za Srbe kroz istoriju", naveo je Dodik.
On je podsetio da su Srbi bili na strani pobjednika u dva svetska rata, ali da je činjenica da su hiljade Srba stradale na mnogim drugim mestima, od Šušnjara kod Sanskog Mosta, od Jasenovca, Korićke jame kod Bileće, do Prebilovaca i Broda na Drini gde je u jednom danu ubijeno 6.000 Srba.
Prema njegovim rečima, to govori da su Srbi bili meta raznih zločinaca i zločinačkih pohoda i da su kroz istoriju narod koji je najviše stradao na Balkanu jer je to možda narod koji je najviše smetao na ovom prostoru.
"Moj odlazak u Mathauzen bio je prilika da se podsetimo i vratimo sećanja na činjenicu da je na samo jednom mestu sahranjeno 8.000 srpskih vojnika koje je zarobila Austro-Ugarska i deportovala na to mesto, a tamo nisu bili hranjeni, mnogi su, kako piše u zatvorskim knjigama, umrli od iscrpljenosati, gladi, a kasnije bolesti koje su zavladale", rekao je Dodik.
