Privredna komora Srbije (PKS) dodelila je danas po 55. put Godišnje nagrade za najbolje doktorske disertacije studentima fakulteta sa originalnim naučnim doprinosima od izuzetnog značaja u određenoj naučnoj oblasti, a sa direktnim ili potencijalnim značajem za primenu u privredi.
Za najbolje doktorske disertacije za školsku 2021/2022. konkurisalo je 30 radova sa 18 fakulteta iz četiri univerziteta, a nagrađeno je ukupno 11 radova iz oblasti elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva, medicine, tehnologije, saobraćaja, farmacije, elektronike i ekonomije.
Privredna komora Srbije nastavila je pedesetpetogodišnju tradiciju Privredne komore Beograda u nagrađivanju najboljih naučnih radova čija su rešenja primenjiva u privredi i doprinose razvoju nauke, ekonomije i društva u celini.
Miloš Jelić, direktor Sektora za podršku članstvu i sistemu RPK i PK Beograda, istakao je da Privredna komora Srbije ima posebnu ulogu u razvoju privrede, koja se ogleda i u podršci mladim doktorandima i njihovim radovima koji imaju važnu primenu u podizanju konkurentnosti privrednih društava u Srbiji.
Prof. dr Vladan Kuzmanović, predsednik Žirija, ukazao je na izvrsnost pristiglih i odabranih radova i njihovu primenjivost u privredi. Naglasio je značaj sve većeg broja univerzitetskih centara iz kojih dolaze nagrađeni radovi kao i da je sve veća primena tih doktorskih disertacija u privredi.
„Nemam dilemu da će i ove godine doktorske disertacije koje su nagrađene naći svoju primenu u privredi i da će privreda i Srbija od njih imati veliku korist“, rekao je Kuzmanović.
Prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, navodi da u Srbiji radi 19.700 istraživača i da se na fakultetima u ovom trenutku nalazi oko 2.600 mladih istraživača, dok je na institutima oko 2.200.
„To je nova, jaka i velika snaga koja će tek dati doprinos, ne samo srpskoj nauci, nego i inovativnim proizvodima i tehnologijama“, poručio je Trajanović.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ivica Radović, poručio je da teorija ne može bez prakse ali da jednako tako praksa ne može bez nauke i teorije, te u tom smislu istakao značaj nagrađenih radova koji spajaju najbolje iz oba domena.
Akademik Zoran Popović, potpredsednik SANU je ukazao da u Srbiji ima nekoliko stotina nagrada iz oblasti kulture dok to nije slučaj sa nagradama iz nauke. Takođe, naveo je da različita strateška dokumenta predviđaju da se godišnje u Srbiji odbrani oko 1.300 doktorata, a da je prošle godine odbranjeno svega 609.
Prof. dr Snežana Pajović, direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ rekla je da nagrada PKS ima višestruk značaj za dobitnike motivišući ih da još dublje zakorače u nauku, dok primena njihovih radova podiže celokupan ekonomski i društveni prosperitet države.
Dr Milovan Kovač sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i jedan od dobitnika nagrade PKS, ukazao je na značaj priznanja ali i institucija i pojedinaca koje prepoznaju rad mladih istraživača u Srbiji i izrazio nadu da će rezultati iz doktorskih disertacija naći svoju primenu u praksi.
Osnovni kriterijumi pri ocenjivanju bili su relevantnost naučnog rada, objavljivanje u referentnim međunarodnim časopisima i primenljivost u privredi, sa akcentom na doprinos datog rešenja unapređenju u privredi.
Odluku o najboljim radovima doneo je stručni Žiri koji uključuje renomirane profesore sa fakulteta Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Nagrada za najbolje doktorske disertacije dodeljuje se od 1968. godine.
Za najbolju doktorsku disertaciju, Komisija je dodelila 11 ravnopravnih nagrada, a dobitnici su:
1.Dr Milan Marinković – „Analiza rezultata radiofrekventne kateterske ablacije atrijalne fibrilacije vođene trodimenzionalnim elektroanatomskim maping sistemom“, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
2.Dr Vladimir Petrović – „Fleksibilni koder i dekoder kodova sa proverama parnosti male gustine“, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
3.Dr Aleksandra Đorđević – „Uticaj deviznih kurseva na izvoz zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope: Analiza na nivou sektora“, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
4.Dr Aleksandar Dimić – „Uticaj oblika profila i uhodavanja zubaca na površinsku nosivost cilindričnih zupčastih parova“, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
5.Dr Robert Ljubičić – „Strujanje u umirujućim bazenima stepenastih brzotoka“, Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
6.Dr Marijana Pantović Pavlović – „In situ sinteza i karakterizacija tankih biokompatibilnih kompozitnih prevlaka hidroksiapatit/pasivni oksid za potencijalnu upotrebu u medicini“, Beogradski univerzitet/ Multidisciplinarne studije pri Univerzitetu u Beogradu.
7.Dr Mihail Vasić – „Uticaj geometrije elemenata za distribuciju vazduha na ekspanziju vazdušnog mlaza u sistemima mešajuće ventilacije“, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
8.Dr Milovan Kovač – „Modeliranje održivih sistema logistike“, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu.
9.Dr Dušan Ružić – „Racionalni dizajn, sinteza i in vitro ispitivanja selektivnih inhibitora histon deacetilaze 6“, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
10.Dr Aleksandar Milenković – „Unapređenje koncepta medicinskih informacionih sistema u cilju smanjenja efekata i posledica epidemija i pandemija“, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu.
11.Dr Vanja Vlajkov – „Razvoj tehnologije proizvodnje agenasa biološke kontrole toksigenih izolata roda aspergilllus“, Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.
