U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo sve popularnije operacije smanjenja želuca. Mnogobrojne javne ličnosti, koje su se podvrgle ovom zahvatu, doprinele su na popularnosti ove operacije, a za “Vesti” smo o ovoj temi pričali sa jednim od najboljih hirurga doc. dr Dejanom Veličkovićem, koji se barijatrijskom hirurgijom bavi više od 10 godina.
Na samom početku razgovora, doktor Veličković nam je objasnio koliko je bezbedna ova operacije i šta ga pacijenti najčešće pitaju?
– Uvek kada me pacijenti pitaju da li je operacija bezbedna, ja kažem da jeste, morbiditet i mortalitet te operacije je veoma nizak. Ipak, ne postoji operacija gde je procenat smrtnosti nula, čak i na najjednostavnijim operacijama, kao što je operacija hernije (kile), žučne kese… Jedna stvar je hirurški rad i kako se obavlja, a druga stvar je anestezija, odnosno anesteziolog. Pored toga treba voditi računa o postoperativnom toku, jer su gojazni pacijenti ranjivi i skloni komplikacijama i trombovima.
Na pitanje šta je preduslov za ovu operaciju, doktor odgovara da su kriterijumi za operaciju postavljeni pre više od jedne decenije, kao i da je jedan od njih indeks telesne mase (BMI).
– Preduslov je da BMI bude iznad 40 ili preko 35. Naši pacijenti uglavnom imaju ozbiljne bolesti, koje su povezane sa gojaznošću, počev od povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, ozbiljne probleme sa zglobovima, kičmom, insulinskom rezistencijom. Postoji, među barijatrijskim hirurzima, rasprava da li je ovo dovoljan kriterijum. Ljudi žele da se ubaci i psihološki kriterijum, neke psihičke traume koje ljudi, koji imaju problem s kilažom, doživljavaju u svakodnevnom životu. Svi znamo da su ti ljudi stigmatizovani, vrlo često imaju probleme, od avionskog saobraćaja, gradskog prevoza, gde god se pojave, ljudi ih gledaju čudno.
Naš sagovornik otkriva i da postoje dva tipa ove operacije.
– Postoji nekoliko vrsta procedura, a te procedure možemo da podelimo u dve velike grupe. Jedna grupa su restriktivne procedure, gde se smanjuje kapacitet želuca za 70 do 80 procenata i imate drugu grupu procedura, koje se zovu kombinovane procedure (restriktivne mal apsorptivne). U ovom slučaju imate smanjivanje želuca i izuzimanje jednog dela tankog creva iz procesa varenja hrane i apsorpcije. Smanjivanje želuca (sliv gastrektomija) je predstavnik prve grupe, a gastrični bajpas, predstavnik druge. Sliv gastrektomija se češće izvodi, dok gastrični bajpas, koja je radikalnija intervencija, uglavnom se primenjuje kod ljudi koji imaju teške oblike šećerne bolesti.
Dr Veličković ističe da oporavak nakon zahvata nije bauk.
– Mi insistiramo da ljudi već nakon dva-tri sata od operacije ustanu na noge, mogu da šetaju uz pomoć fizioterapeuta, uveče im već dajemo da piju vodu i praktično su oni već sutra sposobni da idu kući. U zavisnosti čime se bave, pacijenti mogu vrlo brzo da se vrate poslu.
Na pitanje šta bi preporučio ljudima koji razmišljaju o ovoj operaciji, naš sagovornik ističe da treba dobro da razmisle.
– Preporučio bih svima da samo ako ne mogu sami da se izbore sa viškom kilograma, a mali broj ljudi može, tek onda treba da razmisle o operaciji. Veoma je bitno izabrati hirurga koji se time ozbiljno bavi i koji ima iskustvo. Pored toga, hirurg mora da vam objasni šta vas čeka, jer operacija je početak borbe, a ne kraj.
Ništa na prečac
Na pitanje koliko dugo ljudi razmišljaju pre nego što se odluče za ovu operaciju i kakve dileme najčešće imaju, docent doktor Dejan Veličković ističe da je istraživao ovu temu i spoznao da je u pitanju period od nekih 12 meseci.
– Istraživao sam za sebe i neki period u kojem pacijenti lome to u glavi je godinu dana. Ljudi se boje, ovo je specifična hirurgija, jer vi naizgled operišete zdravu osobu, nije lako operisati nekog naizgled zdravog. Ljudi dođu kod nas kao poslednja opcija. Svi su probali hiljadu dijeta, hiljadu načina da smršaju, pa su imali jo-jo efekte. Do sada nisam imao pacijente koji su to naprečac odlučili.
Podrška porodice
Doc. dr Dejan Veličković ističe da postoje ljudi koji nakon operacije smanjenja želuca muče muku sa problemom psihološke gladi.
– Ima nekih ljudi, ja se s njima slažem, koji kažu da je gojaznost bolest glave, a ne stomaka. Pacijentima koji se suoče sa problemom psihološke gladi, potrebna je podrška psihologa. Nije lako prebaciti se na drugi način života. Ta borba traje od 6 meseci do godinu dana i u tom periodu je vrlo značajna podrška porodice i prijatelja. Dakle, što se tiče psihološke podrške, to je veoma preporučljivo za naše pacijente.