Među tim damama dobrog srca su: Milica Ličanka iz Sidneja, koja je Svjetlani poslala deo donacije od 300 dolara, zatim Rajka Tarlać iz istog grada 100 dolara, dok joj je Milka J. sa ovog dalekog kontinenta poslala 50 dolara. Pristigli prilozi bili su povod da ovu nesrećnu ženicu ponovo posetimo i uručimo ne samo novac, već i prenesemo dobre želje njenih dobročiniteljki.
– Da nije bilo ovako dobrih ljudi poput Milice, Rajke i Milke, ni sama ne znam kako bismo ćerkica i ja opstale. Hvala im do neba što nas nisu zaboravile. Neka im se dobro još boljim vrati. Svaki put se mnogo obradujem njihovoj pažnji i podršci. Novac koji su mi podarile ne znam na šta ću pre utrošiti. Jedno sigurno znam, a to je da ćemo njime prvo morati da pokrijemo dugovanje koje imamo u obližnoj prodavnici za hranu. Isto tako ćemo kupiti još namirnica koje život znače da se više ne bismo zaduživali. Ako nešto preostane, otići će za Jovanu i ono što joj je najpotrebnije. Samim tim, ništa od mojih fizikalnih terapija – rekla je Svjetlana.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Zatekli smo je u postelji. Bez obzira na osmeh i srdačan doček, Svjetlana nije mogla da sakrije pritajenu tugu u očima. Uzrok tome je, saznali smo brzo, pre svega, što je napustila nada da će više ikada stati na svoje noge. Dodala je da, nažalost, nema ni govora o njenom odlasku u neki rehabilitacioni centar koji bi joj verovatno mogao koliko-toliko da pomogne jer za to treba mnogo novca, koje njena porodica ne može da izdvoji.
– Zahvaljujući brojnim ljudima dobrog srca širom sveta, jedno vreme dok sam odlazila u Zagreb na terapije, moje stanje se dosta poboljšalo, ali i to je mnogo koštalo. Bez novca, nisam mogla nastaviti lečenje. Refleks nogu mi je dobar i sve ih više osećam, ali nema konkretnog pomaka, niti mogu da hodam. Osim toga, od kada je Jovana krenula u školu, prosto ne mogu da tražim, niti da očekujem od svoje majke da sa mnom redovno vežba, pošto stalno mora da je vodi u školu i dovodi. Pri tom, sve obaveze oko mene i Jovane su na njoj što mi ponekad mnogo teško pada. Od tada i sama manje vežbam jer nemam uslova, ni načina da činim to svakodnevno koliko je potrebno da bi došlo do boljitka – konstatovala je Svjetlana, kao da se umorila od borbe da se dogodi čudo.
I sugrađani pomažuTokom posete Svjetlani, saznali smo da joj je pred praznike navratila i njena zemljakinja Milka Rajlić iz Vrbašike, koja je u saradnji sa Mirom Bakić, uručila novčanu i materijalnu pomoć. Ona je Svjetlani i ranije pomagala više puta, na čemu joj je ova mlada žena neizmerno zahvalna. I pored velikog entuzijazma i mladosti, Svjetlana Kljajić, nažalost, upkos tome što je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja i u komi rodila ćerkicu Jovanu, nije uspela da se izbori s posledicama ove opake bolesti. |
