Uprkos sanitarnim zabranama okupljanja, velikog broja obolelih od korone i straha od zaraze, našeg Iliju – Mikija Vujovića put matice i večnog počivališta u Lovćencu (Vojvodina), iz mrtvačnice pariske bolnice “Pitje Salpetrijer”, ispratilo je, za ove prilike, impozantnih četrdesetak najbližih prijatelja. I pored zimskog hladnog dana, oko Mikijevog sina Olivijea i unučadi Aleksije (13) i Antonija (10) isijavala je toplina ljubavi kojom se ublažavala tuga proistekla gašenjem zvezde najsjajnijeg dobročinitelja, velikog Mikija.
– U danu kad se obeležava Svetski dan zdravlja, mi se rastajemo od predivnog čoveka koji je ceo svoj život podredio lečenju drugih. Svima nam je bio prijatelj, član porodice – izustio je dijasporski veteran prof. dr Momčilo – Momo Vučić.
Na ovom tužnom mestu najbrojniji su bili članovi uzornog Udruženja “Kozara”, uz njih kolege iz Svesrpske zajednice Francuske, u ime Dopunske škole došla je koordinatorka Blaženka Trivunčić, poete je predstavljala Dana Dodić, Ambasadu Srbije sa lepim buketom cveća zastupao je konzul Srđan Nastasijević, a rečima “Svi smo mi Savez Srba” Mića Aleksić povezao je višedecenijsku sponu rasejanja i matice, te izvagao:
– Ostaće Miki nezaboravljen među našim građanima u Francuskoj, posebno u Udruženju “Kozara” gde je obavljao sve, vodio kompletnu administraciju, održavao veze sa francuskim vlastima, obezbeđivao prostor za dopunsku školu i klupske aktivnosti, bio nenadmašan na humanitarnom planu…
Potresen očevim odlaskom, ali i neočekivano brojnim prisustvom zemljaka, Olivije se zahvalio okupljenima otkrivši im poslednje reči koje mu je uputio papa:
– Ne sekiraj se, čuvaj svoju decu.
Nakon mimohoda u odaji za ispraćaj, u dvorištu je upriličena, koliko dozvoljavaju bolnička pravila, kratka komemorativna beseda koju je načeo član “Kozare” Edhem Mrđanović sa dubokim pijetetom obrativši Mikiju:
– Sarađivali smo i tobom se ponosili. Činio si najviše za bolesnu decu, činio nemoguće, zaslužio hvalospeve i zadužio nas. Svi koji su te poznavali pamtiće svaki trenutak tvoje dobrote i tvoje srce izvezeno nitima humanitarnog vedrog raspoloženja.
Dijasporski glumac Slobodan Slavković je ovako začinio:
– Za sve nas si bio Miki, a za stotine dece “čika Miki” koji donosi lekove, čokolade, pisma, crteže, igračke. Ženama si delio cveće, znamo, od sada ćeš ga deliti anđelima.
Uzor za sva vremena
Shvatajući koliki je gubitak za “Kozaru’ Mikijev večni odlazak, veteranka Anica Hunjadi se ohrabrila:
– Ostavio nam ja dobar primer.
Ljubav i poštovanje
Umesto na kolicima sa točkovima, kako se praktikuje, do kombija su sanduk sa telom na rukama odneli Mikijevi prijatelji, što potvrđuje koliko su ga svi voleli.
