Pre Nove godine i Božića, kako je i poželeo naš dobrotvor Radoslav Gušić iz Štutgarta, koji je nedavno nevoljnicima u Raškoj oblasti poslao 600 evra, njegova vredna donacija uručena je starima, bolesnima, siromašnima, nemoćnima i usamljenima na Rogozni, Goliji, Pešteru i okolini Novog Pazara.
Zlatna duša
U našem prethodnom tekstu, na pomoći od po 100 evra, dobrotvoru Gušiću već su se zahvalili Radan Grebović iz Sjenice, starina Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine kod Novog Pazara i siromašni đak pešak Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji.
Drugi deo donacije takođe je podeljen na tri dela, pa su po 100 evra dobili: siromašni i teško bolesni Željko Joksimović iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, bolesni Mirsad Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet i šlogirana starica Slobodanka Milošević iz zabite Znuše na Rogozni.
Jedva pokretni Željko Joksimović živi u oronuloj kući bez vode, kupatila i struje. Bez ikakvih primanja i mogućnosti da radi i zaradi jedva prehranjuje bolesnu suprugu Rajku i ćerku Jelenu koja ima lakše smetnje u razvoju.
Dan pre nego što smo mu uručili donaciju iz Štutgarta, Mirsad Suljević je ostao bez majke Vasvije. Sa ozbiljnim smetnjama u razvoju i u teškoj sirotinji, Mirsad će ubuduće morati sam i nadamo se, kao i do sada, uz pomoć naših čitalaca i dobrotvora iz ovog kraja.
Za brašno
Usamljena i delimično šlogirana baka Slobodanka Milošević živi u zabitom selu Znuša na Rogozni i opstaje najviše uz pomoć naših čitalaca. Štićenik Humanitarnog mosta
“Vesti” je duže od pet godina.
– Skoro smo, nakon više meseci nadanja i od svega odricanja, dobili pomoć dobrotvora iz dijaspore koja nam je omogućila da kupimo nekoliko džakova brašna i najpotrebnije lekove. Mnogo nam znači i donacija pristigla iz Štutgarta. Vratila nam je, bar nakratko, osmeh na lice. Deo će ponovo otići za lekove, svaki moramo da platimo jer nemamo zdravstveno osiguranje. Šta bude preteklo potrošićemo za namirnice, pokušaćemo i da pristojno obeležimo Božić.
Duga je zima, valja je preživeti – ističe Željko Joksimović i moli nas da dobrotvoru Radoslavu Gušiću prenesemo pozdrave njegove porodice i želje za dobro zdravlje i sreću u životu.
– Cele jeseni sam sa majkom Vasvijom i uz pomoć dobrih ljudi pripremao ogrev i zalihe brašna i drugih namirnica i kada smo pomislili da ćemo i u vreme najvećih mrazeva imati toplu kuću, sa prvim snegom majka je preminula. Sada sam sam i nemoćan, čekaju me teški dani, moja jedina nada su humanitarac Hido Muratović i čitaoci “Vesti”. Pokojna majka je govorila da nas oni spasavaju od gladi, bolesti i studi, nadam se da će i ubuduće biti uz mene – priča kroz suze naš dugogodišnji štićenik Mirsad Suljević, žitelj novopazarskog naselja Hadžet. I on nas je zamolio da dobrotvoru Radoslavu Gušiću iz Štutgarta prenesemo velike pozdrave i zahvalnost do neba.
Pošto je na Rogozni napadao veliki sneg, u uručivanju donacije baki Slobodanki Milošević pomogao je poštar Rade Joković koji i po najvećim snegovima stiže do gotovo svih sela na ovoj planini.
– Stigla, bogami, zima, prava sa puno snega, sreća je da još nema mrazeva, ali najavljuju i hladnoće, kažu na TV da će biti i minus 20 stepeni. Sreća je da sam se na vreme snabdela drvima, imam i brašna, kupila sam i druge namirnice, pa ne strahujem. Ovo je prva zima koju sam dočekala pripremljena, sve zahvaljujući pomoći dobrih ljudi – priča baka Slobodanka Milošević i naglašava da joj je pomoć iz Štutgarta stigla u pravo vreme, uoči Božića koji obično obeležava sama. Nada se da će 7. januara obići bar komšije iz susednih sela.
Za hranu
– Hvala beskrajno dobrotvoru Radoslavu što tamo daleko brine o starima i nemoćnima u ovom siromašnom delu Srbije. Hvala “Vestima” što su mi, kad mi je bilo najteže, pritekle u pomoć. Bogu ću se svakoga dana moliti za sve njih. Kupiću još namirnica, platiću struju, doneće mi Rade iz Novog Pazara lekove, a nešto ću da čuvam i za lekara, nikad se ne zna kad će zatrebati – ističe baka Slobodanka koja se služi samo desnom rukom jer joj je leva strana odavno šlogirana, a ruka oduzeta.
Mirsad u nevolji
Godinama je starica Vasvija Suljević sama, u bedi i muci, brinula o svom teško bolesnom sinu Mirsadu. Baka se ni trenutka nije odvajala od svog sina i uz pomoć dobrih ljudi uspevala je da obezbedi ogrev i najosnovnije za život. Veliko je pitanje da li će Mirsad, sa ozbiljnim smetnjama u razvoju, kroz život moći sam. Pošto je reč o našem dugogodišnjem štićeniku, pratićemo da li će se nekako snaći i trudićemo se, kao i do sada, da mu pomognemo.
