Dan pred ukidanje vanrednog stanja u Srbiji, dok su zbog bespuća i obustavljenog prevoza skoro sva sela u novopazarskom kraju još bila odsečena od sveta, na račun Stefana Pendića, đaka-pešaka iz zabitog zaseoka Đonlije na Goliji, legla je još jedna stipendija iz daleke Australije.
Pomoć ovom siromašnom mališanu, sada već učeniku drugog razreda Srednje škole za dizajn obuće i tekstila u Novom Pazaru, poslao je dobrotvor O. V. iz Sidneja koji je Stefanu pomogao da završi osnovnu školu. Sada mu, sa mesečnom stipendijom od 350 australijskih dolara, pomaže da završi i srednju školu. Pešice, zabitim planinskim putevima, po stipendiju je došla Stefanova majka Rada koja je dolazak u Novi Pazar iskoristila i da porodicu snabde najpotrebnijim namirnicama.
– Nemam reči, jednostavno ne postoje, kojima bih izrazila zahvalnost našem dobrotvoru O. V. iz Sidneja. Osim što školuje našeg Stefana, ovaj divni u humani čovek nam i pomaže da lakše preživimo u zabitom planinskom selu gde smo jedina preostala porodica. Dva meseca smo u vanrednom stanju, ne smemo nikuda iz kuće, a prihoda, ako izuzmemo kravu koju su nam kupili čitaoci “Vesti” i malo posne planinske zemlje koju uredno obrađujemo, skoro da nemamo – priča Rada i moli nas da prenesemo najtoplije pozdrave i zahvalnost do neba dobrotvoru iz Australije.
Iako u zabitom selu nije mogao da kontaktira sa svojim nastavnicima, niti da uredno prati nastavu na daljinu, Stefan je ipak uspešno završio prvi razred i sada sa nestrpljenjem čeka prvu priliku da dođe u školu i uzme knjige koje će čitati tokom ovogodišnjeg, nešto dužeg letnjeg raspusta.
– Letos ću puno da čitam lektiru i da se spremam za drugi razred. Šta drugo da radim u selu gde sam jedino dete. Nadam se da će sa roditeljima koji žive u gradu, a leti dolaze na selo, doći i neko sa kime ću moći i da se poigram. Hvala puno čiki iz Australije, on je moj spasitelj. Da nije bilo njegove stipendije možda ne bih završio ni osnovnu školu, a sigurno ne bih nastavio školovanje u Novom Pazaru. Pozdravite ga puno. Zadržaću stan i tokom leta, nadam se da će do septembra proći i opasnost od korone – poručuje Stefan.
Našem saradniku i poznatom humanitarcu Hidu Muratoviću javio se i naš čitalac iz Lozane u Švajcarskoj (ime poznato redakciji) koji je poslao 300 švajcarskih franaka da se podeli na ravne časti starici Kati Bašić iz zabitog sela Svilanovo na Goliji i teško bolesnoj Zumreti Ćatović (srce joj radi samo sa polovinom snage) iz Veljeg Polja kod Tutina. Naš saradnik obema je odneo namirnice u vrednosti po 50 franaka i uručio im je donacije od po 100 franaka.
– Baš me je krenulo poslednjih dana. Nedavno sam dobila nešto namirnica i 50 evra. Nova pomoć omogućiće mi da, bar što se tiče hrane i lekova, ne strahujem u narednih mesec, dva. Ako šta pretekne, platiću dug za struju. Mada mi u kući rade samo jedna sijalica i televizor, nakupi se duga – priča baka Kata i šalje srdačne pozdrave i veliku zahvalnost dobrotvoru iz Švajcarske.
– Bog neka ga čuva. Bog neka čuva i sve one dobre ljude koji mi pomažu da sama i bolesna opstanem u ovoj nedođiji – poručuje ova starica koja pune 32 godine, od gubitka supruga, živi sama i bez ikakvih primanja.
Hvala dobrim ljudima
Namirnicama, sredstvima za higijenu i donaciji od 100 franaka obradovala se i Zumreta Ćatović iz Veljeg Polja kod Tutina kojoj su čitaoci “Vesti” prošle godine uredili i utoplili kuću u kojoj živi, a i uveli struju koju nije imala.
– Stalno sam na lekovima i uvek mi neki nedostaje. Ova donacija dobro će mi doći da kupim još neke tablete, ali i obavim kontrolni pregled u jednoj privatnoj ordinaciji u Novom Pazaru. Od prošle godine, od prvog teksta u “Vestima”, moj život drastično se promenio nabolje. Sada imam gde da sednem i legnem, da sa komšinicama popijem kafu i što je najvažnije, više se ne smrzavam. Hvala vam dobri ljudi, gde god da ste. Svake večeri pred spavanje molim se za moje, ali i vaše zdravlje. Nadam se da će vaša dobrota biti i nagrađena – ističe Zumreta.
