Za razliku od mnogih koji su se jedno vreme angažovali u humanitarnom radu i onda iz samo njima znanih razloga, od svega odustali i digli ruke, Stana Jovanović iz Minhena ostaje uporna i nepokolebljiva u želji da pomogne ljudima u nevolji.
Ona već nekoliko godina najmanje dva puta godišnje Narodnoj kuhinji u Gračanici šalje novčane priloge koji im dobro dođu za nabavku svega što je potrebno da bi se dnevno pripremali topli obroci za Srbe u nevolji. Bilo je to do sada za najveće pravoslavne praznike Božić i Vaskrs, kada je Stana zajedno sa sinom Dragutinom slala novčanu pomoć koju je obezbeđivala delom iz porodičnog skromnog budžeta, a većim delom od priloga parohijana u hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Minhenu.
Za prikupljanje dobrovoljnih priloga od parohijana, Stana je imala blagoslov sveštenika ovog hrama. Ona je prodajući knjige i crkvene predmete svaki dobijeni evro viška stavljala u za to pripremljenu kasicu. Bilo je mnogo parohijana koji su dolazili i davali prilog, a da ništa nisu kupovali ili su kupujući ponešto za svoj dom odvajali koji evro i za Staninu akciju. Tako se dolazilo do novčanih priloga od nekoliko stotina do preko hiljadu evra.
– Svaki cent i evro koji su dali dobri ljudi sakupljala sam i čekala da se nakupi dovoljno da bih to poslala u Gračanicu. Nisam gledala ko koliko daje, važno je bilo da je to od srca i osećaja za muku onih koji dolaze da jedini topli obrok u toku dana odnesu svojim kućama iz Narodne kuhinje pri manastiru Gračanica. Do sada je sve to funkcionisalo odlično uz posredovanje Humanitarnog mosta “Vesti”. Bilo je i onih koji su osporavali to što radim, neki nisu hteli da stave ni cent u kasu, ali nikome nisam zamerila – kaže Stana Jovanović.
U susret Vaskrsu ona je ovih dana pripremila novčani prilog od 500 evra i šalje ga Narodnoj kuhinji u Gračanici. Ovog puta je sve mnogo drugačije nego do sada. Naime, Stana i njen sin Dragutin su iz skromnog kućnog budžeta izdvojili ovaj iznos i rešili da ni ovaj Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, ne prođe bez novčane pomoći za Narodnu kuhinju.
– Iz meni nepoznatih razloga, od prošle godine za Vaskrs, onemogućeno mi je da se dobrovoljno angažujem u crkvi gde sam prodavala knjige, kalendare i crkvene predmete. Jednostavno su me sklonili i tim gestom povredili, pa od tada ne idem u našu crkvu u Novom Perlahu. Ponekad, kada sam imala potrebu da odem u crkvu, zapalim sveću i pomolim se Bogu, odlazila sam u Rusku ili Rumunsku crkvu. Ovih 500 evra su naš prilog, mog sina Dragutina i mene, a sigurna sam da je to moglo biti i više novca da sam mogla da radim u našoj crkvi – kaže s tugom Stana Jovanović.
Humanost bez prepreka
To što je prema njoj učinjena nepravda i što joj je onemogućeno da radeći za crkvu prikuplja dobrovoljne priloge parohijana, nije dovoljan razlog da odustane od svega. Svesna je koliko je važno da Narodna kuhinja u Gračanici redovno obezbeđuje stotine obroka dnevno za siromašne srpske porodice na Kosovu i Metohiji, koje žive kao u logoru. Zato je odlučila da i dalje pomaže bez ičije pomoći sa strane uz nadu da će doći vreme da se ona ponovo vrati u našu crkvu, i pomogne gde god treba kao parohijan koji voli svoju crkvu i svoj narod, pogotovo na Kosovu i Metohiji.
