No, ovo stvarno nije priča o nama, iako je tu začeta, nego tragikomično podsećanje na prethodna dva turbulentna evropska meseca. Saznali smo da, eto, postoji neko Pridnjestrovlje na istoku Moldavije, koje hoće da se ujedini s Rusijom mada se s njom “ne dodiruje“, deli ih Ukrajina. E to isto hoće i Transdnjestar. A onda saznamo da je to jedno te isto, samo se koriste oba naziva, što osim okupljenih ljudi na toj teritoriji nije znao niko – ni novinske agencije – jer, kad ne znate da nešto postoji, kako da znata da ima čak dva imena?
Saznali smo i da pojedini Italijani hoće da opet formiraju Mletačku Republiku; da neki Poljaci iz “sredine“ Ukrajine, iz Žitomira (to mu dođe kao neka naša Žitorađa, šta li…), hoće da se prisajedine Poljskoj; Milorad Dodik se već “zapljunuo“ za nezavisnost ako stvari pođu po zlu… Dakle, umesto Evropske unije, ubrazano hrlimo u stvaranje Razjedinjenih Evropskih Država.
Uostalom, pogledajte malo objašnjenje naslovne fotografije i naslove u manje od prethodnih 60 dana:
1. KOSOVOProglašenje nezavisnosti 17. 2. 2008, uz podršku SAD i njihovih zapadnjačkih saveznika 2. KRIMKrim proglasio nezavisnost i traži pripajanje Rusiji! Mobilizacija Ukrajinaca 3. TRANSDNJESTAR (Pridnjestrovlje)Sad i Transdnjestar traži pripajanje Rusiji 4. REPUBLIKA SRPSKADodik: Ako postane nepodnošljivo, Srpska ima pravo na nezavisnost! 5. VENETO (Mletačka Republika)Veneto hoće otcepljenje od Italije i obnavljanje Mletačke Republike! 6. ISTOK UKRAJINEProglašena Nezavisna republika Donjeck 7. ŽITOMIRI Poljaci iz Žitomira neće Ukrajinu! 8. KATALONIJAKataloniji ne daju da se otcepi 9. ŠKOTSKA |
Dobro, ova dva poslednja primera su potencijalni problemi. Ali, to što Španci nisu dozvolili referendum… pa nisu ni Ukrajinci, a ode Krim. A ako se Škoti 18. septembra, na dozvoljenom referendumu, opredele za samostalnost… Eto novog razloga da se jave, možda, Vojvodina ili Sandžak, a sasvim sigurno i zagovornici Novog Beograda Republike, 63 bloka kao Autonomne pokrajine, Borčansko-krnjačanske konfederacije…
Na kraju, da se vratimo samo na sekund na nas. Naime, u svetlu svih ovih događaja, izuzetno je moguće da mi opet budemo inicijatori novih neprijateljstava, ali ovog puta transatlantskog obima! Naime, realno je da smo se nedavno zamerili SAD-u, mada uz događaje u Ukrajini to trenutno za njih nije u prvom planu. Krajem marta dobili smo direktnu podršku iz Amerike, ni manje ni više nego od – Komanča!
Za demokratsku državu poput Sjedinjenih Američkih Država to bi mogao da bude prvi znak flagrantnog mešanja u unutrašnju politiku zemlje, opasna provokacija Srba i direktno ugrožavanje nacionalnih interesa. Zato je vreme da upozorimo sami sebe – pazimo ko nas podržava!
U svakom slučaju, uz nadu da Amerikanci ipak neće biti milosrdni prema nama kao prema Komančima, trebalo bi malo smiriti strasti i uvesti neko pravilo o ograničavanju granica, jer ako se ovako nastavi, život u Razjedinjenim Evropskim Državama ne bi nikome doneo mnogo dobra – život u anarhiji teško da donosi sigurnost, najedenost, putovanja… A i Fejsbuk bi nam ukinuli, i šta onda?
