Mesnati plod patlidžana karakteriše gorkast ukus i mnoštvo sastojaka koji doprinose zdravlju, ali pri konzumaciji je potrebno i nešto opreza.
Povrće je idealna hrana ako želite da pružite organizmu obilje nutrijenata i malo kalorija, patlidžan nije izuzetak. Možda ne izgleda kao tipično povrće, zbog svojih mesnatih, krupnih plodova najčešće ljubičaste boje i sjajne, debele kore, ali po sastavu to svakako jeste.
Kockica patlidžana sadrži samo 20 kalorija i potpuno je bez masnoća. U njoj su 3 grama vlakana, 1 gram proteina, 5 grama ugljenih hidrata, 3 grama šećera, 188 mg kalijuma kao i neki drugi vitamini i minerali. U takvoj porciji je najmanje pet odsto preporučenog dnevnog unosa bakra, mangana i vitamina B1 i B6, kao i pet do deset odsto potrebe za vlaknima.
Vlakna su zaslužna za bolju pokretljivost creva, pomažu u održavanju poželjnih količina šećera u krvi i produžavaju osećaj sitosti.
Dobitni sastav
Uz navedeno, patlidžan je bogat antocijaninima, pigmentima zaslužnim za njegovu prepoznatljivu ljubičastu boju. Oni deluju antioksidativno i, pokazuju studije, pružaju niz dobrobiti – od smanjenja rizika za bolesti srca, preko umanjenja oksidativnog stresa do prevencije raka.
Među njima je nasunin, antioksidans čiji je dobar izvor patlidžanova kora. Smatra se da učestvuje u čišćenju mozga od štetnih slobodnih radikala koji mogu da napadnu i oštete spoljne membrane moždanih ćelija slabeći njihovu sposobnost funkcionisanja punim kapacitetom.
Patlidžan sadrži i fenolna jedinjenja koji se ponašaju kao antioksidansi, zatim lutein, zeaksantin itd. Navedeni sastav odnosi se na najpoznatiji nam patlidžan, onaj tamno plave do ljubičaste boje. Ali, uzgajaju se i zeleni, žuti, pa i beli patlidžani, ovalni, cevasti ili okrugli.
Dobar za srce
Vlakna, kalijuma, vitamini C i B6 te antioksidansi iz patlidžana podržavaju srčano zdravlje. Revizija ranijih studija sprovedena u Iranu 2019. sugeriše da konzumiranje hrane koja sadrži neke flavonoide, uključujući antocijanine, pomaže u snižavanju upalnih markera koji povećavaju rizik od bolesti srca.
Ranija britanska studija otkrila je da žene srednjih godina koje su nedeljno jele više od tri porcije borovnica i jagoda, koje su dobri izvori antocijanina, imaju 32 odsto niži rizik za bolesti srca od onih koje su jele manje tog voća.
Još jedno britansko istraživanje je zaključilo da će žene koje jedu više antocijanina imati znatno niži krvni pritisak i elastičnije arterije od onih koje uzimaju manje tih sastojaka.
Protiv raka
Antocijanini i hlorogenerična kiselina iz patlidžana mogu da pomognu u zaštiti ćelija od delovanja slobodnih radikala. Dugoročno mogu da pomognu u sprečavanju rasta tumora i širenje ćelija tumora. Konkretno, antocijanini sprečavaju formiranje krvnih sudova u tumoru, smanjuju upalu i blokiraju enzime koji pomažu širenju ćelija tumora.
Niži holesterol
Patlidžan sadrži vlakna, a ona mogu dobro da deluju na visinu holesterola. Šolja kuvanih kockica patlidžana (oko 100 grama) sadrži oko 2,4 grama vlakana. Kineska studija sprovedena na glodarima 2014. naznačila je da hlorogenerična kiselina, primarni antioksidans u patlidžanu, može da snizi visinu LDL (tzv. lošeg) holesterola i umanji rizik od nealkoholne masne bolesti jetre.
Za kognitivne funkcije
Istraživanja na životinjama sugerišu da antioksidans nasunin može da pomogne u zaštiti moždanih ćelija od slobodnih radikala, a pomaže i u prenosu hranljivih stvari do ćelija, kao i uklanjanju otpada iz njih. Uz to, antocijanini pomažu u sprečavanju upale nervnog tkiva i olakšavaju dotok krvi u mozak, čime učestvuju u prevenciji mentalnog propadanja povezanog sa starenjem.
Kontrola težine
Vlakna mogu da pomognu u kontroli težine jer stvaraju duži osećaj sitosti. S obzirom da patlidžan sadrži dosta vlakana i malo kalorija, može da doprinese zdravoj, niskokaloričnoj ishrani.
Pomoć očima
Patlidžan sadrži antioksidanse lutein i zeaksantin koji su korisni za oči. Konkretno, studije pokazuju da lutein može da pomogne u prevenciji makularne degeneracije povezane sa starenjem.
Oprez zbog solanina i još nekih sastojaka
Patlidžan pripada porodici biljaka pomoćnica (Solanaceae, u njoj su i krompir, paradajz, paprike…) čiji pripadnici sadrže otrov solanin koji ih štiti od parazita.
Solanin je smešten ispod kožice ploda ili krtole, što se vidi po zelenoj boji, a ima ga i u drugim delovima biljke. Konzumiranje listova ili krtole biljaka pomoćnica može da izazove simptome kao što su peckanje u grlu, mučnina i povraćanje, srčane aritmije.
U težim slučajevima može doći do paralize, halucinacija i groznice, u najtežima do smrti. Iz jestivih biljaka solanin se uklanja guljenjem i termičkom obradom, ali ne u potpunosti.
Najviše solanina može da se unese jedenjem zelenog krompira. Patlidžan sadrži male količine solanina pa će konzumiranje malih do umerenih količina najverovatnije biti sigurno.
Nije u pitanju samo mogućnost trovanja, prema nekim teorijama solanin pokreće upalu u organizmu. Službena medicina odbacuje takve tvrdnje jer za njih nema naučnih dokaza, ali iskustva nekih osoba sa upalnim bolestima (poput psorijaze ili ekcema) pokazuju da su im se simptomi smanjili kad su izbegavali biljke pomoćnice.
Ukoliko primetite da vam ovo povrće utiče na simptome, verovatno je najbolje da porazgovarate sa lekarom o sprovođenju neke dijete koja može da pomogne u otkrivanju pokretača upale.
Nadalje, spomenuti nasunin veže se sa gvožđem i uklanja ga iz ćelija. Taj proces, poznat kao kelacija gvožđa, može da bude koristan za osobe sa previše gvožđa u organizmu, ali one sa nisko količinom gvožđa ne bi trebale da jedu veće količine patlidžana.
U retkim slučajevima neka jedinjenja u patlidžanu mogu da pokrenu alergijsku reakciju. Simptomi mogu da uključuju osip, oticanje i otežano disanje.
Ako je reakcija jaka, treba potražiti hitnu medicinsku pomoć. Patlidžan sadrži manje količine oksalata, jedinjenja koji mogu da doprinesu formiranju kamena u bubregu kod ljudi koji su skloniji apsorbiranju oksalata. Osobama koje imaju kamenje uobičajeno se preporučuje da ograniče unos hrane sa oksalatima.
