Sudeći po njihovom znanju i ažurnosti, opustićemo se, potom ćemo se ukočiti, a onda će da nas upakuju u novo odelo i kartonske cipele. Da smo ovakve imali 1914. i ’15. tokom epidemije pegavog tifusa, danas Srba ne bi ni bilo. Tada je narod spasen u jeku rata, ovi ni u miru ne znaju gde udaraju. Kukala nam majka!
Zbunjeni, sludjeni, do ivice panike preplašeni svet opseda ordinacije i apoteke. Tragikomično izgledaju ljudi svih uzrasta ubedjeni da im od zaštitne maske život zavisi, a maski – nema.
– Prodalo se – pravda se apotekarka.
– Pa juče ste rekli da ćete naručiti! – nariče mušterija.
– I jesmo. Al’ prodalo se.
Snuždeni čovek jedva pogodi vrata i trk ka drugoj apoteci s verom u Boga i fabriku "9. septembar" iz Gornjeg Milanovca, koja ovih dana trlja ruke i radi u tri smene.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Trljaju ruke i (belo)svetski proizvodjači vakcina, ne hajući što priznati stručnjaci upozoravaju da bi njihove ampule mogle da desetkuju čovečanstvo.
Pas laje, vetar nosi, pa tako ni naši zagovornici čudotvorne tečnosti ne nalaze za shodno da bar pokušaju da demantuju teške optužbe o smrtonosnim vakcinama, smišljenim da malo prorede sirotinju na zemaljskoj kugli.
Bauk svinjskog gripa počinje da trese i one najtrezvenije i najhladnokrvnije. Razni Konovi i Tomice su nas prvo na smrt preplašili, a onda su uprli svim silama da dokažu kako smrt nije ništa. I da će jedna bockica od nekoliko (za Srbe velikih) evra sve odneti kao rukom.
Medjutim, jedna emisija na televiziji B92 unela je dodatnu paniku medju sludjene smrtnike. Tri lekara – tri različita saveta. Na svako pitanje – tri kontradiktorna odgovora. Treba li trudnice da prime vakcinu? Hm, pa… Jel’ smeju samo do trećeg meseca? Pa, ovaj…
Užasna doza neznanja, improvizacije i nesnalaženja u, objektivno, veoma zabrinjavajućoj situaciji, morala je da preplaši i najveće cinike. Kao u onom grafitu u javnom klozetu: "Ovde su se i najhrabriji usrali".
Gostovanje trojice "stručnjaka" pred milionima gledalaca izgledalo je kao pitanje advokata sudskom veštaku: Recite, doktore, da li je istina da osoba, kada umre u snu, zapravo ne zna za to do sledećeg jutra? Šta mu je veštak odgovorio, ostalo je nepoznato, ali verujem da je odgovor bio znatno blaži od reakcija gnevnog, od straha do vrata zamazanog naroda.
Dakle, ljudi, manite se iluzija da naši genijalni epidemiolozi išta znaju i da će vam pomoći. Udrite po belom luku, slaninici i vrućoj rakiji. Ne dajte da zaradjuju na vašem strahu. Kad napune račune, valjda će i epidemija proći.
A, dotad, samo jedno pitanje ministru zdravlja: da li nam štala gori, ili nam je krava propušila? Ono što mi vidimo je da se nešto dimi, nije fer da se krijete iza dimne zavese dok se narod trese i bez temperature.
