Na adresu "Vesti" u Beogradu stiglo je pismo koje nosi potpis Slađane i Kristijana Stankovića iz Leskovca, s molbom da se objavi i prosledi porodici Đukić u Melburn.
"… Poštovana redakcijo, jako sam vam zahvalana na svemu što činite za nas i želim vam puno uspeha u radu. Evo, upravo sam se slikala sa sinom Kristijanom ispred zgrade u kojoj stanujem i šaljem vam našu sliku. Prethodno sam bila u banci da podignem novac, odmah sam platila račune i kupila namirnice i nešto voća za sina. Jako smo zadovoljni i srećni što porodica Đukić iz Melburna misli na nas u ove teške dane, ne znam zaista kako bismo preživeli bez njihove stalne pomoći, koja nam jako puno znači. Nisam zaposlena, sin ima osam i po godina i nemam nikoga ko bi ga pričuvao dok bi radila. Moji roditelji i starija sestra stradali su od Albanaca 1999. godine na Kosovu, nemam na koga da se oslonim osim na ljude dobre volje, poput plemenite porodice Đukić iz Australije.
Molim vas da se još samo malo strpite dok mi sin ne poraste, obećavam da ću i ja sigurno naći neki posao, u nadi da će nam biti bolje. Hvala divnim Đukićima i ‘Vestima’, zahvaljujemo se što nam ulepšavate dane i činite nas srećnim ljudima, jer više ne gladujemo kao nekada. Zato još jednom hvala."
