Za Novopazarku Atifu Ljajić (67) i njenu upornost i hrabrost čulo se u celom svetu, najpre kada je nakon pete vantelesne oplodnje (četiri su bile neuspešne), rizikujući zdravlje i život, u 60. godini prvi put ostala trudna i odlučila da rodi i potom kada je u junu 2017. godine, u Beogradu, carskim rezom, na svet donela zdravu devojčicu, danas šestogodišnju Alinu.
Pozivi iz daleka
Zvali su tada mnogi, pozivi su stizali čak iz Amerike i Australije, čestitali joj na hrabrosti, upornosti i neverovatnoj želji da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka. Pošto je bila bez posla, penzije i ušteđevine, živela je u neuglednoj podstanarskoj sobici, svi su joj tada obećavali pomoć, a samo retki su joj skromno pomogli.
Najviše sam očekivala od grada Novog Pazara, čak sam se nadala da će mi dodeliti neki sobičak, da ja i Alina imamo krov nad glavom i da ne plaćam kiriju, nažalost, osim nekoliko manjih donacija čitalaca “Vesti”, humanitarca Hida Muratovića i jedne dobre Beograđanke, koje su pristigle odmah nakon Alininog rođenja i koje su mi mnogo značile, svaka pomoć je izostala – priča Atifa.
Danas je ovoj hrabroj Novopazarki i njenoj mezimici Alini još teže, žive od Atifine penzije od 180 evra, a samo za struju, komunalije, sredstva za higijenu i namirnice mesečno valja stvoriti 200-300 evra – jada se Atifa.
Bog nas je pogledao pre dve godine, jedna anonimna dobrotvorka iz dijaspore, koju nikad nisam upoznala, obezbedila nam je stan za godinu dana, spasla nas je velikih muka i privremeno zbrinula, da nje i njene dobrote nije bilo ja i Alina ne bismo mogle da platimo kiriju i ostale bismo na ulici, ko zna šta bi bilo sa nama – ističe Atifa i objašnjava da joj je ova humana gospođa još nekoliko puta unapred uplaćivala kiriju za šest meseci.
Imamo krov nad glavom do kraja ove godine, ali i strepimo šta će biti dalje, nadamo se da će nam ova velika dobrotvorka, kojoj smo zahvalne do neba, ponovo pomoći, očekujemo i pomoć drugih dobrotvora – naglašava Atifa.
Dugo sam bila bez posla, tehnološki višak u Tekstilnom kombinatu Raška, nešto ušteđevine što sam imala potrošila sam za bolnice i vantelesne oplodnje, čak sam morala da podignem kredit i da se pozajmljujem, ni sama ne znam kako sam preživljavala. Mnogo sam očekivala od penzije koju sam pre dve godine konačno dobila, a koja sa svim povišicama iznosi oko 180 evra, eto toliko vredi moj tridesetogodišnji rad za mašinom i u tri smene – žali se Atifa i naglašava da je rođenjem Aline ostvarila svoje višedecenijske snove, da je ponosna i presrećna majka i “da ima svoje zlato” koje ne bi dala nizašta na svetu, ali i da je strašno zabrinuta i uplašena.
Ne znam, zaista, kako ćemo i od čega živeti. Možda su u pravu oni koji su mi govorili da ne rađam dete u 60. godini, bila sam i ja u teškim dilemama, ali želja za roditeljstvom bila je jača od svega, čak sam i život rizikovala da dobijem Alinu, opet bih isto učinila, ako bude trebalo i gladovaću, samo brinem da ne ostanemo na ulici i da Alina ne bude gladna – priča Atifa i naglašava da bi joj puno značila svaka pomoć dobrih ljudi, bar dok Alina još malo ne poraste i ojača.
Moja ćerka je divno dete, mnogo je pametna, sve upija kao kompjuter, od septembra je đak prvak, trudim se da je lepo vaspitam, nadam se da će me zdravlje poslužiti i da ću biti uz nju bar dok ne postane punoletna, a posle šta joj bog da, verujem da neće biti loše sudbine – veli Atifa i ističe da je nakon rođenja Aline dobijala pisma podrške iz celog sveta, da su je zvale televizije iz cele Evrope i Amerike, a da su je potom svi zaboravili.
Bog mi pomogao
Mnoge žene širom Srbije i regiona Atifu smatraju herojem, jer je “pomerila granice” i dala im nadu da za potomstvo, uprkos godinama, nikad nije kasno i da se upornost isplati. Ima, međutim, i onih malobrojnijih koji smatraju da je Atifa, pre nego što je odlučila da rodi, morala da razmisli o svojim godinama i materijalnoj situaciji.
Dete je božiji dar, svevišnji je hteo da je rodim u 60. godini, uprkos svim mukama kroz koje prolazim, srećna sam, mnogi bi dali sve što imaju na ovom svetu da dobiju naslednike, nadam se da će nam bog pomoći – priča Atifa.
Postoji nada
Anonimna dobrotvorka iz dijaspore koja Atifi i Alini već dve godine plaća stanarinu planira da ih trajno stambeno zbrine, ona je i uplatila prvu ratu za manji stan (u izgradnji) u Novom Pazaru u koji bi, ako budu uplaćene i druge rate, Atifa i Alina mogle da se usele za tri godine. Za sada je sve neizvesno, ali nada postoji. Do tada, Atifa i Alina velike nade polažu i u čitaoce “Vesti” koji ih svih ovih godina nisu napuštali i zaboravljali.
