Skoro da nema dana, a da čitaoci “Vesti”, rasuti širom Evrope i sveta, svojim prilozima ne obraduju sirotinju u Raškoj oblasti. Pomoć uglavnom dolazi višegodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta među kojima je najviše starih i bolesnih, dece i đaka pešaka.
Poslednje donacije stigle su iz Berlina, Beograda, Ženeve, Beča i Kopenhagena, a dobili su ih: Vukomir Tomović i Bajra Suljević iz Novog Pazara i Mihrija Murić iz sela Stup kod Rožaja.
Svaki dinar zlata vredan
Na račun Vukomira Tomovića, žitelja novopazarskog predgrađa Šestovo, koji sam brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, iz Berlina u Nemačkoj uplaćeno je 100 evra. Donaciju je poslao naš čitalac Mirko R, rodom iz okoline Pljevalja u Crnoj Gori koji je, kako naglašava u propratnom pismu, skromnim prilogom želeo da bar malo olakša život Ivanu i Predragu, ali i podrži njihovog oca Vukomira koji se hrabro bori sa svim nedaćama koje su ga u životu snašle.
– Znam da se ponavljam, ali nama je svaki dinar zlata vredan, jer nikakvih prihoda nemamo, a Ivanu i Peđi, vezanim za invalidska kolica, svakodnevno mnogo toga treba i nedostaje. Poslednjih godina nas u životu održavaju čitaoci “Vesti” koji nam s vremena na vreme pošalju po neku donaciju kojom platimo struju, kupimo ogrev, lekove, najpotrebnije namirnice i sredstva za higijenu. Hvala mnogo našem dobrotvoru iz Berlina, Bog neka ga čuva. Želimo mu svaku sreću i dobro zdravlje! – poručuje Vukomir.
Dodaje i da mu mnogo pomaže i Specijalna bolnica u Novopazarskoj Banji gde Ivan i Predrag povremeno borave na rehabilitacijama.
Zahvalna na podršci
U vrlo kratkom roku nove donacije stigle su i Novopazarki Bajri Suljević i njenoj nepokretnoj ćerki Arijeti. Naša čitateljka Ana Kramar iz Beograda poslala je Arijeti oko šest paketa pelena, a od grupe Tutinaca i Sjeničana koji žive i rade u Ženevi stiglo je 50 švajcarskih franaka uz poruku da su tek čuli za Bajrine i Arijetine nevolje i da će sledeći put donacija biti mnogo veća. Baš kao i da će je lično uručiti neko od ovih dobrotvora ko najpre bude dolazio u rodni kraj.
– Sve nam je potrebno i svaka pomoć nam mnogo znači. Da nije bilo dobrih ljudi iz naše dijaspore mi bismo se sada smrzavale, jer ne bismo imale od čega da kupimo ogrev, niti da platimo struju. Hvala dobrotvorki iz Beograda za pelene, hvala zemljacima za novac, Bog neka im podari sve što najviše vole i požele – ističe ova hrabra Novopazarka koja punih 26 godina sama i u podstanarskoj sobici brine o svojoj teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti.
Pomoć i za Mihriju
Obradovala se ponovo i Mihrija Murić, takođe samohrana majka i hrabra žena, koja u planinskoj vrleti na granici Srbije i Crne Gore sekući šumu i radeći druge najteže muške poslove teškom mukom prehranjuje i školuje sinove Ernesa i Enesa. Naš saradnik i poznati humanitarac Hido Muratović uručio je Mihriji i njenim sinovima dva džaka brašna i paket namirnica (poklon anonimnog dobrotvora iz Kopenhagena), a od Jusufa Ferhatovića iz Beča ovoj porodici stiglo je još 50 evra.
– Da nije ovakve pomoći, ne bismo izdržali i ne znam šta bi bilo sa nama. Sada svaku donaciju čuvam da bi starijem Ernesu, učeniku Srednje tehničke škole, platila stan u Rožajama, hvala do neba svim dobrim ljudima! – poručuje zahvalna Mihrija.
Pusti san
Vukomirovi sinovi Ivan i Predrag nikada nisu prohodali. Dok su bili mali, otac i majka su ih nosili na leđima, sada dane i noći provode u (mehaničkim) invalidskim kolicima, koja više ne mogu da pokreću, jer su im ruke oslabile.
– Naš san su motorna kolica, makar i polovna, ali za sada nema šanse da ih nabavimo. Mnogo bi nam olakšala život, ali nema izgleda da do njih možemo doći – priča stariji Ivan, koji se ipak, nada da će uz pomoć dobrih ljudi rešiti i ovaj problem.
