Već pune tri godine na strani Humanitarnog mosta beležimo nevolje koje pritiskaju nesrećnu penzionerku Radu Simić (54) iz Šapca, ali i svako dobročinstvo naših humanih zemljaka koji su joj zdušno pomagali sve to vreme da preživi. Izuzetka nema ni ovog puta, jer je za Radu stigla donacija od 200 dolara plemenitog Slobodana Nedeljkovića iz Sidneja. Budući da u više nego skromnom domu ove žene samo bolest, tuga, usamljenost i nemaština vladaju, to je i ova novčana podrška za Radu stigla u pravom trenutku.
– U mom životu stvari se odvijaju na način koji ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Osim što sam se borila sa užasnim bolovima, prehladom i oskudicom u svakom smislu, pribojavala se da mi se karcinom nije vratio, imala sam i moždani udar. Hitno sam prevezena u Beograd u bolnicu. Čim sam se malo oporavila, hteli su da me pošalju kući zbog korone, zbog čega me je uhvatila velika panika, jer mi je desna ruka potpuno oduzeta. Sama o sebi niti mogu da brinem, niti imam sa čime da se prehranim. Na veliku sreću, rekli su mi da imam pravo da budem na rehabilitaciji u Slankamenu, gde sam provela skoro mesec dana – ispričala nam je Rada, dodavši da je jedina sreća u nesreći to što nije životno ugrožena.
Pre skoro petnaest godina obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe. Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomaku je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Trećeg se pribojava. Ima astmu i diskus herniju, koja godinama izaziva sve jače bolove u kičmi i vratu, što joj onemogućava da normalno funkcioniše. A kako to obično biva, nesreća nikad ne ide sama, pa je protekle godine slomila i nogu, koja do danas nije u potpunosti funkcionalna.
– Ovaj dar mi je zato stigao u više nego dobar čas da kad stignem u svoj samotni stan, mogu da se obezbedim bar najosnovnijim namirnicama i lekovima. Ruka mi se još nije u potpunosti oporavila i to će biti još jedna otežavajuća okolnost, budući da imam probleme i sa nogom koju sam polomila protekle godine. Ali, tako je kako je. Hvala tom divnom čoveku po stotinu puta što je mislio na mene. Želim mu svaku sreću. Zahvaljujući njemu neću gladovati – iskreno će Rada.
Umesto da uživa u penzionerskim danima, Rada i dalje živi u potpunoj nemaštini, često ne znajući kako će pregurati dan u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra). Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 15.000 dinara (oko 125 evra). Kada joj od toga odbiju dugovanja za grejanje i vodu, preostane joj samo 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Od toga, ne bi mogao niko da preživi.
– I dalje me more dugovi za komunalije koje dugo nisam plaćala, jer nisam imala od čega. I sada mi to odbijaju od penzije. Tako će biti, čini mi se dokle god sam živa. Da nije bilo dobrih ljudi koji su razumeli moju muku, ne znam ni da li bi sada razgovarala sa vama. Humani zemljaci i pojedini sugrađani me bukvalno izdržavaju – rekla je u suzama ova nesrećna žena.
Puko bitisanje
– Iskreno govoreći, moja jedina nada su dobri ljudi, bar nečije saosećanje i razumevanje. U ova moja četiri zida skoro da nema ništa. Ne znam ni sama kako dane provodim. Dođem do prozora, pa posmatram svet koji žuri i juri nekud, nasmejana lica onih koji piju kafu u kafiću i sve me to dotuče. U posetu mi nema ko i to je ta sumorna svakodnevica kojoj se kraj ne nazire. Nemam nikog i svaka podrška i pomoć su mi dobrodošli, jer moj život više i nije neki život, već samo puko bitisanje – kaže ova nesrećna žena.
Kontakt
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu Radi Simić da njena svakodnevica bude bar malo manje tmurna, mogu je kontaktirati putem telefona na broj: +381 64 26 86 135. Adresa je: Kraljice Marije 2/1, 15.000 Šabac, Srbija. Takođe, možete izvršiti uplatu na njen žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36. Naravno, kao i uvek, Redakcija “Vesti” je na raspolaganju.
