Čim je u sandžačkim medijima, koji prenose gotovo sve tekstove s Humanitarnog mosta “Vesti”, pročitao tužnu priču bolesnog, usamljenog i izuzetno siromašnog Pešterca Vučete Raičevića, koji živi u mraku i često gladuje, put zabitog sela Jezero u Mesnoj zajednici Bare, na samoj granici Srbije i Crne Gore uputio se naš saradnik, poznati humanitarac Hido Muratović. Želeo je da se na licu mesta upozna sa svim Vučetinim nevoljama, ali i da mu u ime njegove humanitarne organizacije”Ljudske sudbine” i čitalaca “Vesti” uruči prvu pomoć “koja će mu omogućiti da lakše preživi, bar dok traje vanredno stanje zbog virusa korona.
– Au, teške li priče! Stalno sam na terenu, pomažem bolesnima, starima i od svih zaboravljenima, srećem se sa svakakvim sudbinama, a Vučetina je jedna od najtežih. Sve što u životu ima ovaj nesrećni čovek je potpuno oronuli kućerak, kroz koji defiluju pacovi i zmije, krevet od dasaka, prastari šporet i jedna veća baterijska lampa. Neverovatno je da ranija saznanja o Vučetinom životu, a i poslednji tekstovi u “Vestima” i drugim medijima nisu mnogo ganuli Centar za socijalni rad u Sjenici, a ni druge državne institucije koje su dužne da brinu o ovakvim nevoljnicima – priča Muratović i naglašava da je ova poseta bila samo prvo viđenje i uručivanje prve pomoći i da briga za Vučetu tek počinje.
– U narednih 10-15 dana Vučeta neće gladovati, neće se ni smrzavati jer ima još nešto drva, a i vreme je otoplilo. Dobio je novu obuću i novu jaknu, ima i baterije. Od čitaoca “Vesti” Jovana Dimića iz Nemačke dobio je i 100 evra. Nikada u poslednjih 10 godina u njegovoj ruci nije se našlo ni 100 dinara, a kamoli 100 evra. Biće mu potrebno za lekove, čovek još ima teške posledice preležane tuberkuloze, jedno vreme život mu je visio o koncu – dodaje Muratović i apeluje na sve dobre ljude, a posebno na čitaoce “Vesti” i donatore humanitarne organizacije “Ljudske sudbine” da pomognu ovom nevoljniku.
– Ne znam da li će Vučeta, sam i bolestan, prezimiti još jednu užasnu peštersku zimu u straćari koja prokišnjava. Potrebni su mu šporet, krevet, posteljina, ogrev, struja, koja mu je davno isključena zbog duga, potrebno mu je i ozbiljno lečenje. Borićemo se da dobije zdravstvenu knjižicu i da, ako uopšte uspe da ode do Sjenice, bar ne plaća lekarske preglede i neke lekove – ističe Muratović.
Vučeta se zahvalio svima koji mu pomažu da preživi.
– Hvala mojim rođacima i komšijama iz susednih sela koji mi donose hranu i godinama me održavaju u životu. Neizmerno sam zahvalan Hidu Muratoviću i “Vestima”, jer su me “pronašli” i posetili kad mi je bilo najteže i kad u zabita sela, što zbog korone, a delom i zbog bespuća, gotovo niko ne zalazi. Posebno sam se obradovao novoj i toploj jakni. Nadam se da ni ubuduće neću biti zaboravljen i da će mi dobri ljudi pomoći da ne oskudevam u hrani i lekovima i bar malo poboljšam uslove u kojima živim – naglašava Vučeta i nada se da će ga, kad prođe vanredno stanje, ipak posetiti i neko iz Sjenice.
– Tu posetu i pomoć čekam godinama, možda će se nadležni smilovati, možda i mene jednom ogreje sunce – poručuje Vučeta.
Susret sa Samirom
Čitaoci “Vesti” verovatno se sećaju akcije za pomoć Nazifu Karišiku iz sela Trijebinje na Pešteru koga je pre devet godina iznenada napustila supruga Sanela, preudala se u susedno selo i ostavila mu da u kućici od blata i ogromnoj sirotinji sam brine o petoro dece. Najstariji Elvedin imao je devet, a najmlađi Samir nepunu godinu dana i ozbiljne zdravstvene probleme.
Dobri ljudi od Kanade do Australije sagradili su tada Nazifu i njegovoj deci novu kuću. Najmlađeg Samira uzeli su, da ga izleče i o njemu brinu, dobrotvori i veliki ljudi Hajro i Hafiza Hadžajlić iz Sjenice koji su ga potpuno izlečili i obezbedili mu svu udobnost. Sreli smo ga ovih dana sa Hafizom na putu prema selu Trijebinje i braći i sestrama koji su odrasli i sada sami brinu o sebi. Samir je dobar đak i dobar dečak, a da nije bilo “Vesti”, naših čitalaca i Hajrovog i Hafizinog velikog srca ko zna šta bi do danas bilo sa njim i sa njegovom braćom i sestrama.
