Teško bolesni Miloš Jovanović, ratnik sa Košara, bar za jedno vreme, neće ostati bez svetla i u mraku, a ni bez lekova, brašna, ulja, šećera i drugih namirnica. Za to su se pobrinuli naši čitaoci i dobrotvori Vlado i Dragica Damjanac iz Sidneja u Australiji koji su, čim su pročitali apel u “Vestima”, siromašnom Milošu poslali pomoć od 500 australijskih dolara.
Bolesti i problemi
Miloš živi sa sestrom Marinom, koja takođe ima zdravstvene probleme, a njihova majka Rosa preminula je početkom januara. U zabitom podgolijskom selu Troštice, kod Novog Pazara, dve decenije nakon povratka sa Kosova, dobri ljudi, mahom njegovi saborci i naši čitaoci, sagradili su mu i opremili kuću površine 50 kvadrata.
Mada se više ne smrzava, ne gladuje i ima gde da se okupa i pogleda televizor, Miloš i dalje živi teško i, pošto zbog bolesti ništa ne može da radi, jedva opstaje u planinskoj zabiti. Zbog strahota koje je preživeo na Košarama, ovaj hrabri branilac Srbije oboleo je od hormonalnih, metaboličkih i psihičkih bolesti i postao totalni invalid. Još nije uspeo da dobije dugo čekanu invalidsku penziju, povremeno prima socijalnu pomoć od 100 evra kojom ne može ni da se prehrani, a kamoli da plati struju i kupi lekove.
– Posle smrti majke Rose koja je, u bedi i sirotinji, dugo bolovala od karcinoma, pomoć dobrotvora iz Sidneja stigla nam je u pravom trenutku i mnogo nam znači. Deo ćemo potrošiti za majčin četrdesetodnevni pomen, izmirićemo i dug za struju kako ne bismo ostali u mraku. Ta opasnost uvek nam visi nad glavom. Hvala velikim i humanim ljudima Vladu i Dragici Damjanac, želimo im dobro zdravlje, bog neka ih čuva i nagradi njegovu plemenitost i dobrotu – priča Miloš.
Dodaje da će samo kratko vreme biti spokojan, jer stižu novi računi za struju koje neće moći da plati.
Zahvalnost za humanost
– I socijala mi je pod znakom pitanja, za koji dan ponovo idem na nekakvu komisiju. Zahtev za invalidsku penziju mi je odbijen, valjda zato što sam još na nogama i što se, iako otežano, ipak krećem. Da li treba da padnem na postelju, pa da mi država konačno pomogne? Zbog bolesti sam se sa 80 kilograma ugojio na 160, nemoćan sam da bilo šta radim i sebe izdržavam – priča Miloš i ističe da je sa Kosova došao kao golobradi mladić, sav u ranama i opekotinama.
Zbog sirotinje dugo nije mogao da se leči, sa 18 godina nije imao zdravstvenu knjižicu, pa je, često pozajmljujući, svaki lek morao da kupi.
– Tek nakon što su me pre pet godina posetile “Vesti”, Srbija i dijaspora su čule su za moju muku, omogućeni su mi pregledi na VMA, dobio sam zdravstveno osiguranje, a dobri ljudi i moji saborci sagradili su nam kuću u kojoj sada živimo. Bolje nam je nego ranije, samo je zdravlje nepovratno izgubljeno – žali se Miloš.
Od države ne traži i ne očekuje mnogo, ali kaže da je valjda zaslužio makar i najminimalniju penziju i život bez straha i stresa.
– Svaka pretnja isključenjem struje, koju trošim samo za tri sijalice, bojler, televizor i veš-mašinu, i svaka nestašica najosnovnijih namirnica za mene je novo uzbuđenje i novi atak na ionako totalno narušeno zdravlje. Sve nade i dalje polažem u moje saborce, koji ne mogu mnogo da mi pomognu, humanitarca Hida Muratovića, koji mi je upravo doneo novu obuću i odeću, i dobrotvore iz dijaspore, kojima se i ovom prilikom zahvaljujem za sve što su učinili za mene i moju porodicu – poručuje ovaj hrabri i skromni četrdesetogodišnjak sa padina Golije.
Sanja poginule drugove
Miloš ima teške noćne more, sanja bitke u kojima je učestvovao, napade neprijatelja, bombardovanje položaja, poginule drugove i zapomaganje ranjenih. Često pada u ozbiljne psihičke krize i budi se mokar i potpuno iscrpljen, a kad ostane bez skupih lekova stanje mu se odmah pogoršava.
Konačno put
Dugo Vojska nije ni znala za Miloša, niti mu je bilo šta pomagala, a tek nakon 18 godina patnje i neizvesnosti je primljen na VMA gde je dobio prave dijagnoze i prepisani su mu najbolji lekovi.
Pre četiri godine Vojska je poslala mašine da mu probiju i naspu put do sela, ali su, zbog kvara, odmah povučene. Tek prošle godine put do Troštica probili su i nasuli novopazarski putari.
