Na predlog humanitarca Hida Muratovića, a posle priče u našem listu, mnogi su poželeli da sirotoj Veziri (65), koja od socijalne pomoći ne može ni da se prehrani i kupi lekove, pomognu da sagradi novu kuću.
– Bila sam iznenađena kad su se pred mojom straćarom pojavila trojica meni nepoznatih ljudi koji su mi rekli: "Bako, hoćemo da ti pomognemo, dobićeš novu kuću." Mislila sam da se šale! Međutim, kad su počeli da stižu kamioni sa betonom, gvožđem i građevinskim blokovima, shvatila sam da su ozbiljno mislili, ali ni tada još nisam verovala da ću dočekati novi krov nad glavom – priča Vezira i dodaje:
– Kasnije su počeli da se javljaju i drugi dobri ljudi, da me obilaze i da daju priloge. Dolazili su i Novopazarci, koji rade širom Evrope. Ostavljali su po 100, 200, neki i 500 evra, pa su radovi dobro napredovali. Kuću smo ukrovili krajem prošle, a uselila sam se početkom ove godine. Moji glavni dobrotvori ne žele da se medijski eksponiraju. Veruju u pravdu, dobrotu i boga i smatraju da je pomoć sirotinji, starima i nemoćnima njihova obaveza.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Ova još krepka starica ističe da su svi koji su joj pomogli, "njeni sinovi" i da im svima želi sve što bi poželela svojoj deci koju, nažalost, nema.
– Promenili su mi život, a ja verujem i produžili. O tome najbolje govori i to što se samo nekoliko sati kada sam se uselila u novu kuću moja trošna straćara srušila. Da sam bila u njoj, ko zna da li bih preživela. A da sam ostala još koju zimu, verovatno bi se smrzla ili bi se kuća zapalila jer sam po celu noć morala da držim založenu furunu. Sam bog poslao je sve te dobre ljude da me spasu i da mi pomognu. Nadam se da će i njima pomoći, da će ih sreća svuda pratiti i zdravlje poslužiti. Dok sam živa, ja ću se uvek moliti za njih – poručuje starica Vezira dok uživa u toplini svog novog doma.
Vezira je ranije, dok je živela u neljudskim uslovima, često obolevala, posebno zimi, nekoliko puta imala je i tešku upalu pluća. Sada, kada ima odlične uslove za život ređe ide lekaru, a i potrošnja lekova je prepolovljena.
Na leto i fasada– Pre neki dan obišli su me Meho i Harun iz Tutina. Čuli su za mene i hoće da mi na leto urede fasadu. Uvek sam verovala u ljude i njihovu dobrotu, ali da ovoliko dobrih ljudi ima u mom kraju i da za mene, od svih zaboravljenih baki i sirotinje, čuju čak do Berlina, nisam ni u snu mogla pomisliti – priča ova starica i podseća da tek sada zna šta je život. |
