Terapija vrištanjem jedna je od metoda smirivanja. Kada aktivno vičete – izbacujete iz sebe svoju tugu, frustraciju i bes, umesto da sve to zadržavate u sebi.
Ako ste se ikad osetili toliko iznervirano da ste poželeli da razbijete nešto ili da vrištite, onda morate znati da je to zapravo jedna vrsta alternativne terapije.
S obzirom na to da će oko četvrtina nas u jednom trenutku života imati problema sa mentalnim zdravljem, a stope stresa i anksioznosti su veoma visoke, naročito zbog pandemije, ne čudi kako alternativne terapije postaju sve popularnije.
Šta je terapija vrištanjem?
Terapija vrištanjem datira iz sedamdesetih godina prošlog veka, a psihoterapeut Artur Džanov postao je zapažen zato što je imao dva poznata pacijenta, Džona Lenona i Joko Ono.
Džanov je verovao da je vrištanje iskonski poriv koji nas vraća u detinjstvo, u stanje u kom možemo da zadržavamo potisnutu traumu. Tako pomoću terapije vrištanjem zapravo možemo ponovno da posetimo i oslobodimo te nagomilane emocije, piše “Independent”.
Poslednjih godina mnogi psiholozi su ispitivali efikasnost ove terapije i ona se ne smatra široko prihvaćenim oblikom psiho-socijalne intervencije. Ali to ne znači da je potpuno beskorisna. Može da bude korisna ako se praktikuje uz terapije utemeljene na dokazima poput kognitivno bihevioralne terapije.
Zašto su nam potrebni bes i ljutnja?
– Mislim da je važno da razlikujemo ta dva pojma. Ljutnja je osnovna ljudska emocija, dok je bes izraz te ljutnje fizičkom agresijom ili nasiljem – kaže dr Rebeka Semens-Viler profesorka psihologije na Univerzitetu Birmingam Siti.
Iako ne volimo da osećamo ljutnju, ona kaže da je to zapravo vrlo koristan osećaj koji može da nas podstakne na zdrave promene. Ljutnja može da bude stvarno emocija koja motiviše.
U osnovi, ona veruje da je to neophodna emocija jer bes može da nas upozori da smo premašili naše emocionalne granice.
Koristi od terapije vrištanjem
Nema sumnje u to da vrištanje može da pruži dobar osećaj. Vrisak je katarzičan i nakon toga se osećamo smirenije, kao i plakanje, kada izbacujemo tugu iz sebe.
– Postoje istraživanja sa Univerziteta u Derbiju koja su otkrila da kada ljudi dožive fizičku bol, vikanje može da pomogne u ublažavanju povrede – kaže Semens-Viler i dodaje da nema dovoljno naučnih dokaza o terapiji vrištanjem koji bi potvrdili njene koristi. Međutim, takođe dodaje da ona može kratkotrajno da ublažiti stres, a neki ljudi veruju da bi vrištanje moglo da podstakne dopamin, koji prirodno podstiče bolje raspoloženje.
– Mislim da bi ovakva praksa najviše koristile ljudima koji potiskuju svoja osećanja – smatra profesorka.
Nedostaci terapije vrištanjem
– Ideja katarze vrlo je popularna, a sobe za bes, odnosno terapija vrištanjem služe za to da se negde “ispraznimo”. Mi intuitivno osećamo da nam oslobađanje besa može pomoći da postignemo osećaj ravnoteže i regulišemo svoja osećanja – kaže dr Sarita Robinson.
Međutim, istraživanja na ovom području dala su mešovita saznanja. U nekim slučajevima zbog agresivnog delovanja kada želimo da oslobodimo negativne emocije, mi zapravo možemo da se osećamo još gore.
– Mislim da je to jednokratno, terapiju vrištanjem treba smatrati praksom koja pomaže u upravljanju besom. Mislim da normalizacija besa i agresije kroz tu terapiju nije nužno zdrava stvar – kaže Semens-Viler.
Kako da se nosimo sa ljutnjom i besom?
Dugotrajna ljutnja nije dobra ni za telo ni za um. Semens-Viler kaže da morate da sagledate osnovne probleme zbog kojih ste ljuti. Ali, što ako ne možete da otkrijete problem koji u vama izaziva ljutnja?
– Možda imate problema sa komunikacijom i morate da sarađujete sa terapeutom kako bi mu objasnili svoja osećanja. Zato savetujem da razgovarate sa stručnjakom. Kroz bolje opažanje stvari oko sebe možete da postanete svesni okidača koji dovode do izliva besa – kaže Simens-Viler.
– Umesto da se terapija vrištanjem koristi kao način za suočavanje sa ljutnjom i besom, ljudima bi više koristilo da nauče kako da se smire na konstruktivan način – smatra Robinson.
