Za razliku od prošlogodišnje cene maline koja je za kilogram iznosila od 400 do 420 dinara, otkupna cena bi ove godine mogla da bude i duplo veća. Kako god to nekome izgledalo, to je realna računica koju diktira stanje na terenu, kako domaćem, tako i inostranom.
Uz tu konstataciju, predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za Sputnjik kaže da će rast cene maline biti nastavljen i narednih godina, praktično sve dok proizvođači ne zamene više od polovine zasada novim sertifikovanim sadnim materijalom.
Duplo veća cena maline
Otkupna cena maline ove godine bi mogla da premaši 800 dinara za kilogram, na šta je, kako kaže Radović, odlučujuće nekoliko faktora.
– Kada sagledate celu situaciju, odnos ponude i potražnje na svetskom i evropskom tržištu je glavni faktor koji je u poslednje tri-četiri godine uticao na cenu. Sama ponuda iz Srbije i zemalja koje se bave proizvodnjom bila je manja do 50 odsto. Od 2019. godine oko 20.000 tona maline manje je isporučeno iz Srbije, Poljske i Čilea prema Evropi, svetu – kaže on.
Objašnjavajući zašto su malinari najavili ovoliku cenu, Radović podseća da su prošlogodišnje suše ostavile posledice na malinjake koje su neki bili prinuđeni i da iskrče, jer ne bi imali šta da beru ove godine.
Gde je bilo navodnjavanja, tu je ekstra dobra sadnica za rod 2022. godine, kaže on, ali i napominje da se 80 odsto malinjaka ne navodnjava. Navodnjavanje je veliki problem prošle godine bio u brdskim predelima, gde se malina uglavnom gaji, pošto su presušila mnoga izvorišta i nije bilo zalivanja.
Onda je početkom zime već prvi sneg bio tako velik da je 20 odsto biljki izlomio na 30-40 santimetara od zemlje. Izvesno je, dakle, da i dalje neće biti dovoljno maline na tržištu, a spram ponude i tražnje ide i cena, ističe predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Sledeći faktor koji utiče na cenu je repromaterijal, koji se u najvećoj meri nabavlja u inostranstvu, a poskupljenje mineralnih đubriva, energenata skočilo je od 150 do 300 odsto u svetu. Takođe se uvozi hemija neophodna za primenu agrotehničkih mera, a cena dobrih inostranih preparata je, kako kaže, skočila od 50 do 200 odsto.
Više faktora utiče na cenu
Ono što je, takođe, problem već nekoliko godina, to je, podseća naš Radović, nedostatak radne snage. On kaže da je 90 odsto te radne snage koju su malinari nekada angažovali otišlo da radi na poslovima u građevinarstvu, jer se u Srbiji mnogo gradi. Što bi neko došao na dobro plaćen posao berača malina koji traje mesec i po, dva meseca, kada može na 11 meseci da dobije ugovor za ipak stalan posao u građevinarstvu, slikovit je Radović.
Ovaj proizvođač malina iz Ivanjice kaže da na ovogodišnju cenu maline utiče i prošlogodišnja izvozna.
– Na cenu će imati uticaj i izvozna cena maline roda 2021. godine, koja je od 700 dinara do 1.200 sada, a zamislite koja će cena biti u aprilu, maju mesecu dok ne stigne prva pijaca. Ko bude imao malinu, uzeće ogroman novac – kaže on.
Živnula i kupina
Posle dugo vremena bolji dani su stigli i za malo preostalih proizvođača kupine, koja se gaji na 6.500 do 7.000 hektara. U poslednjih 10 godina praktično nismo imali cenu kupine, jer je ljude ekonomska računica naterala da je iskrče, a ono što je ostalo prodavalo se po ceni od 30 do 50 dinara, napominje Radović.
Pošto, osim u Meksiku, nigde drugde nije rodila, prošle godine je plaćena od 350 do 400 dinara. Ove godine očekuje se da njena otkupna cena bude najmanje 500 dinara za kilogram, kaže Radović za Sputnjik.
Dosta vise o malinama kada im neodgovara cena vrh dzave dezura.
Za proizvodjace visanja tresanja jabuka itd. nikog nist nrinteresuje. Sta je u pitanju?
Pa brate Marinko pravite jako udruženje ili se priključite Asocijaciji..ja pratim rad Asocijacije veoma korektan stav imaju..