Dobra učiteljica iz Kasela

Slavica Tomašević

 

Slavica je završila marketing, ali pošto u tom području nije mogla da izrazi svoju stvaralačku i pesničku dušu, ekonomiju je zamenila pedagogijom.

– Čovek u ovom društvu samo radi, kupuje i troši. Ne slažem se s ovim jednoličnim životnim krugom, a radeći u marketingu ja sam ga i pospešivala. Nisam mogla da radim protiv sebe. Upisala sam pedagogiju, jer sam uverena da decu treba izvući iz ovog začaranog kruga. Čovek treba da radi na tome da menja i sebe i društvo. Deci je danas sve pripremljeno i servirano. Odrasli im uskraćuju da i oni nešto sami urade. Postali su robovi igrica i potrošnje. Njihove ličnosti treba graditi i sklapati kockicu po kockicu – kaže ona.
 

Srpska deca koja odrastaju u Nemačkoj, po Slavičinom shvatanju, dvojnog su identiteta, pola srpskog, pola nemačkog, a ona je rešila da radi na tome da naša deca ipak ostanu naša, ili da im srpsku polovinu bar ojača.

Ona veruje naučnicima koji dokazuju da ličnosti koje nemaju svoj nacionalni identitet, nikad nisu kompletne ličnosti, bez obzira na karijeru koju ostvare. Zato je rešila da deci, u svom okruženju, pomogne da postanu zdrave, uravnotežene ličnosti. Počela je da ih okuplja tamo gde najčešće dolaze i njihovi roditelji, u crkvi Svetoga kneza Lazara. Grupisala ih je u radionici "Lazar", a svaki njihov nastup potvrda je njenog životnog ubeđenja. Deca punim elanom jednako dobro pevaju, glume i igraju folklor.

U Kaselu su imali nastupe u nemačkim školama, a prošle godine predstavili su se i našoj publici u manastiru Presvete Bogorodice u Himelstiruju. Ovogodišnjim vidovdanskim programom koji su izveli u srpskoj crkvi u Kaslu, još jednom su potvrdili da znaju odakle potiču.

– Decu treba naučiti da se ponose svojim poreklom i srpskom kulturom, a ne da se skrivaju i misle da su nešto manje vredni, jer nisu Nemci. Mi imamo dobru decu, oni su ponosni na svoju veru i kulturu, a za to su, pre svega, zaslužni njihovi roditelji koji pomažu i meni i njima. Školske drugarice Jovane Janjić, gotovo sve znaju da igraju srpska kola. Jovana ih je naučila, jer je htela da uživa zajedno s njima. Njene drugarice, Nemice i ko zna kojih drugih nacija, otkrile su čarolije srpskog folkora, a igrajući zajedno deca su postala još bolji prijatelji – objašnjava Slavica.

Slavica se od sedmog razreda bavi poezijom, a ove godine izdala je zbirku pesama "Pesmarica" u kojoj su njene duhovne i patriotske pesme. "Pesmaricu" je posvetila gradnji manastirskog konaka kod manastira Stjenik u selu Banjici, kod Čačka. Pesmom "Sećaš li se mladiću" na konkursu Književne radionice iz Frankfurta osvojila je treću nagradu, a s pesmom "Odraz zarobljene istine", na sledećem konkursu, bila je druga.

Slavica je majka tri devojčice koje tečno govore srpski i igraju folklor, a u šaljivom tonu ističe, da ona, njen suprug i deca "zajedno igraju u istom kolu".