Posle nedeljne liturgije, u sali pri sabornom hramu Sv. Save, stotinak vernika se sastalo sa dr Momčilom Matićem, redovnim profesorom na Akademiji za estetiku, stilistiku, kozmetologiju i nutricizam u Beogradu. Upoznavanje sa gostom iz Srbije osmislila je poetesa Dana Dodić, dobrodošlicu su izgovorili prota Nikola i Suzana Reljić, Momčilove knjige je predstavila Zorana Pavlović.
|
Mast ili ulje |
Tema susreta je zdravlje, a pravilo broj jedan – ishrana. Poče doktor pitanjem: "Kako da se ne razbolim?" I otkriva:
– Ishrana je veliki faktor rizika.
U publici uzdržani, ne ide to tako, dira im u ono što je u životu ponajslađe.
Doktor se ne predaje:
– Kombinovanje hrane je ključ za dobro varenje, a onda je manje otrova u organizmu. Dovedite vaše telo u balans.
Iz publike dođe glas:
– Šta je dobra hrana?
Doktor se zahuktava:
– Voće, povrće, mahunarke, žitarice, a loše je mleko, beli hleb, sve prerađene namirnice, životinjski produkti, svi kofeinski principi…
Doktore, kako se disciplinovati? Doktor ovako:
– Čovek robuje svojim navikama, postaje zavisnik. To je zločin prema našem telu.
Prisutni zategnuti, oseti to doktor, pa im dirnu u osetljivu tačku:
|
Med i limun
|
– Uđemo u zavisnosti, a to ne smemo ni s aspekta religije. U prirodnoj hrani se ne nalazi zavisnost. Razne kvržice na našem jeziku se naviknu i onda nas teraju na nezdravu hranu. Istina je da ljudi u rasejanju nemaju puno izbora, ali se ipak mogu opredeliti za prirodnu hranu.
Tačno je da mi u rasejanju ponajviše patimo od stomačne nostalgije, ali nas u ovom savetodavnom podnevu doktor razuverava:
– Šta je – da je, mora se praviti izbor. Naša hrana jeste bolja, sve se može jesti, ali je važna kombinacija. Mnoge bolesti se mogu sprečiti. Jesti tri puta dnevno, želudac mora da se odmori. Možemo se tvrdoglavo držati naših starih navika, ali ćemo se tada razboleti. Važno je i koliko u sebi imamo dobrote, jer dobrota je lek, dakle, negovati pozitivne poruke. Mržnja razara telo, zato, ponavljam, volimo, ne mrzimo ljude! Uveče ne jesti slatko, a najkorisnije je spavati od 22 do 2 sata, piti puno vode, dobri su postovi, pa i dva-tri dana preskočiti jelo, jer se telo najbolje leči samo od sebe. I, naravno, umerenost je neophodna.
Malo-pomalo, slušači se zagrejali i jedva dočekali da se bace na doktorove knjige. A, posle? Nastavak priče nemamo. Možda je neko otpočeo disciplinovano da se hrani.
