Umori se čovek dok broji do sto, nije to tako lako, a šta tek reći kada neko sto puta isprati sva četiri godišnja doba, prođe svetski rat, odradi jedan radni vek, kao što je to učinila Nadežda Nada Lukić iz Runjana kod Loznice. Ona je prošlog petka (25. 3) napunila tačno sto godina i počela da troši jedanaestu deceniju trajanja na trećem kamenu od Sunca.
Bilo je u njenoj kući toga dana svečano, užurbano i lepo. Nije mala stvar dočekati trocifrenu brojku na slavljeničkoj torti pa još svećice lako oduvati kao da je jedan ljudski vek prošao u trenu, a nije. Kako sama slavljenica kaže, njen životni put bio je težak, ali se borila i preživela sve što se na njemu do sada našlo. Zadovoljna je dok prima čestitke, a došli su da je pozdrave i požele sve najbolje predstavnici Grada Loznice, pomoćnik gradonačelnika Ljubinko Đokić, lozničkog SUBNOR-a, koje je predvodio predsednik Života Isaković i runjanski paroh Vlado Ivanović, koji je u ime Eparhije šabačke predao novčani iznos da slavljenica kupi ogrev.
– Mnogo mi je lepo i drago što su ovako dobri ljudi došli da posete jednu staru baku kao što sam ja i uveličaju moj rođendan – kazala je Nada.
Dodala je odmah da je nešto čuvalo i vodilo kroz sve nedaće.
– Uvek sam nastojala da samo činim dobro, gde god sam i koliko sam mogla. Treba biti dobar čovek, dobri ljudi koji čine dobra dela u životu, dugo žive i dočekaju stoti rođendan. Moramo da se volimo, da se poštujemo i tako ćemo doživeti stotu. Lepa reč može sve da učini, a ružne reči treba da odstranite i zaboravite, da živite mirno i širite dobrotu, da ne radimo loše stvari – kazala je ona.
Osim saveta o dobroti, poseban recept za dug vek nema. Svako jutro prvo pije čaj, onda sledi doručak, pa kafa. Dok je nije izdao vid, redovno je čitala dnevnu štampu, a sada je popustio i sluh, ali ne toliko da ne može da sluša šta kažu ”na televizoru” koji je uključen po ceo dan.
Ako je verovati da je prvih sto godina najteže, onda je baka Nada taj deo posla završila i sad će joj biti lakše da troši dane duboke starosti koju, kako reče, dočekaju oni koji se trude da uvek čine dobra dela. Vredi pokušati, biti dobar pa dogurati do stotke. Kao baka Nada.
Rusi je nisu zaboravili
Kao mlada je tokom Drugog svetskog rata Nada je morala je da ode iz rodnog Ljiga. Bila je skojevka, pomagala borbu protiv okupatora zbog čega je hapšena. Uspela je da utekne iz logora, prebaci se u Rumuniju i tamo obuče uniformu Crvene armije. Fašizam je oterala iz Srbije, Mađarske, Austrije i nekadašnje Čehoslovačke. Za te dane borbe prošle godine je, o čemu su i “Vesti” tada pisale, primila medalju koja joj je ukazom predsednika Putina uručena povodom 75 godina od pobede u velikom Otadžbinskom ratu, 1941-1945. iz ruke predstavnika Ambasade Rusije u Beogradu. Ta medalja se ne daje često strancima, a uručuje se samo onima koji su u borbama učestvovali na prvim linijama. Nada je bila sa ruskim jedinicama i četama iz sastava Drugog i Trećeg ukrajinskog fronta, a uglavnom se radi o sovjetskoj trećoj gardijskoj padobranskoj diviziji. U Pragu je 15. maja 1945. dočekala slobodu i onda se sa suprugom Milutinom Lukićem iz Runjana vratila u svoju Srbiji i tu ostala. Posle rata je radila kao službenica u lozničkoj bolnici gde je dočekala penziju.
Dogodine svećica više
Nada je okružena prijateljima obeležila vek života, a svi su joj poželeli ne samo da je služi zdravlje, već i da se dogodine u isto vreme, na istom mestu, ponovo sretnu pa da ona ugasi i 101 svećicu na slavljeničkoj torti.
Britak um, brza misao
Oni koji je dobro znaju kažu da je Nada i dalje duhom krepka i da je um odlično služi, pamćenje je nije izdalo kao ni britka misao i reč. Vele da brže misli nego neki mnogo mlađi od nje.
