Posle slanja šlepera za Doboj u kome je pored hrane bilo i više od četiri tone medicinske opreme, odeće, sredstava za higijenu i ostalo, put Republike Srpske pošla je i mala ekipa članova Srpskog kulturno-sportskog centra (SKSC) Hajlbron: Željko Blagojević, Mira Gluhović, Miodrag Nikić i Dubravka Janković.
– Zabrinuti glasinama koje su stizale sa terena da pomoć ne završava gde treba, želeći da određeni deo pomoći preraspodelimo tamo gde želimo i na kraju krajeva želeći da se zna od koga stiže donacija, odlučili smo da na put krenu i naši članovi – kažu u SKSC Hajlbron.
Deo pomoći predat je Crvenom krstu u Doboju, deo je preuzela SPC Usora/Doboj, a treći deo Crveni krst iz Modriče, dok su manji deo podelili sami.
Šetnja samo sa maskom
Po povratku za Hajlbron članovi koji su bili na licu mesta preneli su svoje utiske. Svi su saglasni da prošli rat nije naneo toliko štete i da ono što vidimo na snimcima ili fotografijama slobodno možemo da pomnožimo sa deset.
– Doboj je uništen grad i teško je još pretpostaviti na koji način će sve to biti rešeno. Dovoljno govori jedna crtica: Dubravka je pitala gde može da kupi cigarete, a odgovor je glasio: "Gospođo, ovde više nema ništa, a kamoli cigareta" – preneo je za naš list Dejan Janković, potpredsednik centra.
|
Očvrsli u nevolji
|
Veoma teška im je bila situacija ispred prodavnice u Doboju koja je taj dan osposobljena za rad. Kupili su nekoliko sitnica, da bi ih dali ljudima koje poznaju, ali te stvari nisu stigli tamo da odnesu jer su ih isti tren podelili deci ispred prodavnice. Kažu, ta deca to nisu tražila, samo su stajala tu, ali u njihovim očima se videlo da nemaju ništa. Šetnja kroz grad bez maski na licu nije moguća zbog prašine i smrada, tragovi motora od čamaca nasred ulice ostali su kad se voda povukla, ljudi sede na ostacima onog što voda nije uništila, preplašene životinje i zagušljiva tišina… i utisak kao da je sve stalo.
Kuće padale kao domine
Bolna slika i u okolnim selima. Ona uz reku kompletno poplavljena, a na brdima, gde su proradila klizišta, kuće su kao domine koje je neko poslagao padale jedna za drugom. Težak im je bio i razgovor sa ljudima koji su po ko zna koji put izgubili sve, ali kao da nikada nisu bili tako preplašeni. Jer, u ratu makar nešto ostane, posle ove katastrofe tim ljudima nije ostalo ništa. Ni kuće, ni useva, ni stoke… novac je tu najmanje potreban trenutno.
– Sve to i još mnogo toga što rečima nisu mogli da opišu učinilo je da se naši volonteri vrate beskrajno tužni, ćutljivi i evo do danas, kada ih čovek pogleda, spremni da zaplaču… ali, čini mi se da se toga i sami plaše, jer to bi bilo ridanje, a ne običan plač. Ne može taj osećaj poništiti ni sreća da je sve proteklo kako smo zamislili, zato su se svi do jednog ponovo bacili na sakupljanje pomoći – kaže Dejan Janković, koji se zajedno sa ostalim članovima SKSC Hajblron veoma angažovao na humanitarnom polju u želji da bar malo olakša svome narodu.
Jedan šleper je otišao pre dva dana za Obrenovac, sledeći već čeka spreman da krene put Semberije i Posavine. Pored naših ljudi u akciju skupljanja pomoći uključili su se drugi narodi, a za vikend Jermenci su doneli više paketa hrane, higijenskih sredstava i 3.100 evra, a deo sredstava je sakupljen i na humanitarnoj utakmici Srbija – Grčka u Hajlbronu.
