Neki oblik seksualnog nasilja u Srbiji doživeo je skoro svaki peti student, a među zlostavljačima su osim kolega, profesori i nenastavno osoblje fakulteta, pokazalo je istraživanje Viktimološkog društva Srbije.
Ovaj alarmantan podatak potkrepilo je pisanje medija da neki profesori Pravnog fakulteta iznajmljuju “stan za seks” sa studenkinjama koje zauzvrat dobiju položen ispit.
Mučno iskustvo
Užasno, neverovatno i neprihvatljivo, komentariše za “Vesti” medijska saznanja Vesna Stanojević, direktorka beogradske Sigurne kuće.
– Strašno je da se tako nešto dešava na fakultetu koji je godinama slovio kao renomirana visokoškolska ustanova sa veoma uglednim
profesorima. Ko je i kako došao do zvanja profesora i asistenata ne znam, ali znam da se pričalo i da je na Fakultetu političkih nauka studentkinja optužila profesora za seksualno uznemiravanje. Ne razumem samo kako se takvim ljudima, za koje njihov kolektiv sigurno zna šta rade, toleriše i oni ostaju predavači, umesto da budu uklonjeni iz nastave – kaže ona.
Naša sagovornica strahuje da bi sve moglo da bude zataškano poput “Indeks afere” na Pravnom fakultetu u Kragujevcu koja nikad nije razrešena do kraja.
– Svaka afera mora da ima epilog i javnost sa njim mora bude upoznata – poručila je Vesna Stanojević.
Istraživanje o seksualnom nasilju nad studentima, Viktimološko društvo Srbije je sprovelo u 2021. na uzorku od 1.597 studenata i studenkinja treće i četvrte godine osnovnih studija sa 22 fakulteta i šest univerziteta.
Pokazalo se da je nekom od oblika seksualnog nasilja na fakultetu izloženo 17 odsto studenata, dok 27,6 odsto poznaje kolege koji su prošli kroz to mučno iskustvo. Najčešći oblik zlostavljanja je verbalno uznemiravanje seksualne prirode, sledi neverbalno, pa uznemiravanje putem savremenih tehnologija. Najređi su seksualno ucenjivanje, silovanje i pokušaj silovanja.
Među zlostavljanim studentima su 242 devojke ili gotovo 90 odsto i 29 muškaraca, odnosno svaki deseti. Osim od kolega, viktimizaciju trpe od profesora i nenastavnog osoblja, a najviše njih je seksualno nasilje doživelo više od jednog puta, što je posebno izraženo kod verbalnog uznemiravanja seksualne prirode prisutnog u 78,8 odsto slučajeva.
Kod neverbalnog uznemiravanja seksualne prirode, nasilje je ponovljeno u 63,9 odsto, a kod fizičkog u 55,4 odsto slučajeva. Kod svih oblika, osim seksualne ucene, većinu počinitelja čine studenti, ali je na više fakulteta, broj izvršilaca iz redova nastavnog osoblja veći ili sličan broju studenata. Profesura najveći udeo beleži kod seksualnog verbalnog i neverbalnog uznemiravanja i ucene, dok nenastavno osoblje dominira u seksualnom ucenjivanju.
Nulta tolerancija
Alarm za društvo bi, kako za “Vesti” kaže Suzana Antić Ristić iz SOS telefona za devojke i žene Vranje, trebalo da se upali da je i samo jedna devojka iskusila neki oblik seksualnog nasilja. U situacijama te vrste zlostavljanja je, prema njenim rečima, najvažnija primena zakona.
– Neophodna je nulta tolerancija na kršenje zakona i pravilnika fakulteta. Svi dokumenti moraju da se poštuju i da svaki državni službenik, naravno i univerzitetski profesor, ima odgovornost za ono što radi. Ništa ne možemo da promenimo ako samo držimo okrugle stolove i donosimo zakone samo na papiru, a u praksi ih ne sprovodimo – tumači ona.
Našoj sagovornici je, kaže, iz iskustva poznato da je ogromna snaga potrebna da se prijavi zlostavljač i da se prođe kroz ono što posle toga sledi.
– Od žrtve se traže dokazi i svedoci, a znamo da niko ne izvrši seksualni napad usred centra grada pred ogromnim brojem ljudi, već se to radi perfidno i tajno, diskretnim pozivom u četiri oka u nekakve sobe na fakultetu – pojašnjava Suzana Antić Ristić.
Ona smatra da sistem ne sme da gura pod tepih da se tako nešto dogodilo, već da javno budu saopštena imena zlostavljača i da oni odgovaraju za svoja zlodela. Napominje da je odgovornost i na nosiocima pravosudnih funkcija i svima koji se profesionalno tim bave.
Žene heroji
Suzana Antić Ristić ukazuje da devojkama koje su kroz to bolno iskustvo prošle mora da se veruje.
– Mora da se više čuje o svakoj vrsti seksualnog nasilja u javnosti kako bi se one ohrabrile da prijave počinioca. Svaka od tih žena je pravi heroj – naglasila je naša sagovornica.
Začarani krug
Vesna Stanojević napominje da mediji pišu o seksualnom zlostavljanju, a onda prođe neko vreme i više niko aferu ne pominje.
– Tako ne saznamo da li su njeni akteri nastavili da rade kao da se ništa nije desilo ili su ipak morali da odu sa tog radnog mesta – navodi najčešći scenario o tome kako se slučaj zabašuruje i kako je sve to začarani krug.
