Verovanje u Deda Mraza je isto što i verovanje u bajke. Deda Mraz treba da bude važan deo odrstanja svakog deteta jer je sama priča o njemu pozitivna. On je tu da u detetu probudi pravednost i želju da i ono jednog dana nagrađuje sve što je dobro.
Priča o Deda Mrazu takođe podstiče dete da bude poslušno jer će na kraju godine dobiti nagradu.
Ipak, u određenim godinama svako dete, pre ili kasnije spozna da je priča o Deda Mrazu iluzija. Psihologom Radmila Vulić Bojović objašnjava do koje godine deca treba da veruju u ovu zimsku bajku i da li roditelj treba u nekom momentu da saopšti detetu da priča o njemu nije stvarna.
Evo šta je za Telegraf.rs rekla psiholog Radmila Vulić Bojović.
– Ne postoji tu neka vremenska odrednica. To zavisi od deteta do deteta i od toga koliko su roditelji voljni da investiraju u to da održavaju priču o Deda Mrazu. Neka deca koja nisu u mogućnosti vrlo rano shvate da Deda Mraza zapravo nema. To je povezano ne samo sa materijalnim već sa opštim okolnostima detetovog života i to koliko se roditelj trudi i ljudi koji su u kontaktu s detetom da održavaju tu priču i iluziju. Pretpostavka je da bi deca osnovno-školskog uzrasta trebalo da shvate da je to nešto što je kreirano i izmišljeno, ali nema pravila. – kaže Radmila Vulić Bojović.
Budući da je priča o Deda Mrazu jedna pozitivna bajka koja ne može da šteti detetu, da li roditelji treba da podržavaju da se verovanje u Deda Mraza kod deteta održi što duže?
– Definitivno da, pogotovo kada su mali. Priča o Deda Mrazu je priča o tome da kada si dobar, kada se trudiš, sarađuješ da ćeš biti nagrađen. To nije loša priča. Drugo, ona pomaže deci da se snađu u svetu, da razumeju, da je važno da se potrudiš za nešto i da ćeš po zasluzi dobiti nešto. Čitava ta priča je povezana s pričom o Božiću o tradiciji, tako da je generalno gledano, dobro da deca odrastaju uz te priče, naravno na jedan primeren način koji u nekom trenutku mora da se suoči s realnošću. To vam je isto kao i da li deca treba da veruju u bajke, objašnjava naša sagovornica.
Dešavalo se da neka deca ne spoznaju sama da je ova priča fikcija. Da li roditelj treba da mu saopšti da Deda Mraz zapravo ne postoji ili je uvek bolje da dete samo shvati da je ova priča fikcija?
– Uvek je bolje da dete samo shvati, tj da samo pitanje dođe do deteta. Generalno gledano s decom se ne komunicira na nivou saopštenja nego više u formi nekog zajedničkog razgovora i neke uzajamne priče. Najbolje je da inicijativa potekne od samog deteta, a da roditelj prati dečije znake i reaguje na njih, zaključila je Vulić Bojović.
