Imigranti ili migranti, ili izbeglice, zavisno kako kome odgovara da ih zove, postali su deo svetske drame prvih decenija 21. veka. Ljudi beže iz svojih domova zbog ratova, bede i nepodnošljivog siromaštva. Uglavnom kreću ka Evropi i Americi i toliki broj migranata preti da potpunno promeni sliku zapadnih društava.
Političku scenu su već promenili i u velikom broju evropskih zemalja jačaju partije koje se protive tolikoj imigraciji. Utisak je, međutim, da su imigranti samo kap koja je prelila čašu nezadovoljstva otuđenom političkom elitom. Imigranti nisu uzrok nego samo zgodan povod.
Skretanje pažnje
Evropa je oduvek privlačila migrante. Posle Drugog svetskog rata imigracija je bila strogo kontrolisana i cilj je bio da se ojača radna snaga i obezbedi ekonomski rast. Nije bilo dovoljno radnika, posebno za neke manuelne, jednostavne poslove. Ali, posle hladnog rata, kada su zapadnoevropske zemlje počele da gube identitet zbog duboke krize sopstvenih vrednosti i političkog smisla, imigranti su postali političko, a ne ekonomsko sredstvo. .
Imigranti su postali politički instrument i manipulacija nove elite na Zapadu i njihove borbe protiv identiteta njihovih država i nacija, njihovog gađenja prema prošlosti i, iznad svega, pokriće za njihovu političku prazninu i nemanje bilo kakve vizije o sopstvenim društvima. Njihov moralni instrument u građenju nekog novog društva čija baza nije istorija te države i nacije, nacionalno-državni identitet, nego društvo bez nacije i sa različitim kulturama. Multikulturalizam, kako se opisuje dolazak imigranata, postao je društveni cilj. A u stvari, on je samo izgovor za bezidejnost novih elita, njihovo neznanje. To je opasan projekat koji će dovesti do ozbiljnih posledica.
U ovo vreme, dovođenje imigranata ima pre svega političke razloge. Elita dovodi imigrante radi socijalnog inženjeringa u redefinisanju sopstvenih država, borbe protiv domaćeg nacionalizma i, u osnovi, disciplinovanja domaće bele radničke klase. Cilj je stvaranje nekog novog modela društva.
Istovremeno, migranti se koriste za skretanje pažnje od godinama zapuštenih javnih službi i neinvestiranja u državnu infrastrukturu, migranti su postali univerzalni izgovor. Tako se migranti optužuju što državno zdravstvo ne funkcioniše, što nema dovoljno škola i svega što je državna obaveza. To je velika manipulacija i migranti nisu odgovorni za to.
Glasačka mašina
Suština je u razbijanju tradicionalnog identiteta evropskih društava, radi haotičnog društva kojim je onda lakše vladati. Jedan od ciljeva je stvaranje nove glasačke mašine, jer imigranti obično glasaju za one partije koje su bile vlast i koje su im dozvolile da dođu i nasele se. Kompletna obmana.
Savremena elita je nesposobna da se nosi sa problemima i njihovim rešavanjem, da održi vekovima stvorene identitete evropskih društava, već sada vidi svoju šansu u novim imigrantima umesto da neguje ono što su prethodne generacije stvorile i postigle.
Ima tu i želje da se neke evropske države distanciraju od sopstvene prošlosti i sada, preko imigranata, stvore novi društveni identitet. Kao u slučaju Nemačke. Ali, u osnovi, kao što je slučaj u svim evropskim društvima, reč je o dubokoj krizi identiteta zapadnih društava. Ta kriza se maskira formulom “kulturnog pluralizma”. Jer sadašnja elita veruje da ne postoji društvo kao takvo, ne postoji identitet svakog društva, kako je prva govorila Margaret Tačer, nego da samo postoje “različite kulture”.
Ako neko javno progovori o svim ovim problemima, odmah u medijima biva optužen da je rasista i antiimigrant. Naravno, prva je na udaru tradicionalna radnička klasa. Ispada, da je za evropsku elitu veći problem ta radnička klasa nego imigranti. U tom smislu, politička elita sugeriše da su jedini stvarni “stranci” u evropskim društvima u stvari bela radnička klasa, koja je navodno izvan vremena.
Britanski Bi-Bi-Si tvrdi da imigranti, ili kako ih sada zovu etničke manjine, odlučuju o tome ko će dobiti izbore u zemljama Evrope.
Nesigurni i uplašeni
Imigrante dovode nevladine organizacije, uglavnom iz Nemačke, koje imaju svoje brodove i velika finansijska sredstva. To je postao veliki posao pod zaštitom političara. Mnogi veruju da je najveći finansijer tog projekta Džordž Soroš koji u taj projekat ulaže čak 500 miliona dolara.
Imigranti su uništili radnička prava na Zapadu. Oni su nesigurni, duguju onima koji su ih doveli, vlastima koje su ih primile, rade za male pare, život obezbeđuju kroz benefite, socijalnu zaštitu, nikada se ne bune za svoja prava i nepravde jer su nesigurni, uplašeni, imaju osećaj sopstvene krivice zbog laži kada su dobijali boravak. Uz to, po pravilu, oni zemlje u koje su došli ne osećaju kao svoje, većina ih čak mrzi, i baš ih briga za to što nemaju nikakva prava. Niko ne zna tačan broj migranata koji su minulih godina došli u Evropu. Reč je o milionima ljudi, ali tačan broj niko zaista ne zna.
Lažni identitet
Britanska policija svake nedelje, u proseku, uhapsi 50 državljana Albanije, i nešto sa Kosova, zbog kriminala, od trgovine drogom do fizičkog nasilja, ucena, krađa kao i ubistava, pranja novca i šverca. Nacionalna agencija za kriminal upozorava da bande Albanaca predstavljaju “veliku pretnju” u britanskim gradovima uz retko viđene brutalnosti prema žrtvama. Albanci posebno postaju uticajni u trgovini drogom. Godine 2016. policija uhapsila 2.781 Albanaca. U Engleskoj i Velsu živi 32.000 ljudi rođenih u Albaniji. Ali, hiljade njih je došlo u Britaniji sa lažnim identitetom, predstavljajući se da su sa Kosova.
