Savremeni svet prolazi kroz fazu tektonskih promena, slomio se svetski poredak, takav slom nije viđen još od Prvog svetskog rata. U toj istoriji u nastajanju , mnoge države, posebno one koje još veruju da su najmoćnije, sklone su da učine mnoga zla i milioni nedužnih ljudi gine i ispašta.
Još je nejasno koliko će sve to trajati, jer kako je to rekao legendarni izraelski političar Aba Eban: “Ljudi i države se (počnu da) ponašaju razumno tek kada iscrpe sve druge alternative.
Novi poredak
Promena, koja je već sada jasna i koja se tumači kao najveća na početku 21. veka je početak pada američke moći. Zemlja koja je posle raspada Sovjetskog Saveza zaista skoro vladala celim svetom i u koju su svi gledali, vrlo brzo potrošila je svoju imperiju i sada je neko ko ne može da nametne nijednu svoju ideju. Samo su joj preostali destrukcija preko lokalnih izdajnika i nevladinih organizacija i ratovi protiv malih oslabljenih zemalja.
Pad američke moći je, u stvari, i poraz takozvanog neoliberalnog modela. Izlazak iz ruševina tog modela otežavaju neprihvatanje te realnosti i uništavanje političke scene.
Ideološke razlike su nestale i sada tradicionalno levičarske, one centrističke i desničarske liče jedna na drugu. Nema razlika. To znači da nema ni politike, ni diskusija, ni političkih sukobljavanja.
Iz svega će, naravno, izaći neki novi svetski poredak. Već sada se uočava da će on, kao i mnogi prethodni, biti utemeljen na nekoj novoj podeli sveta, ne više ideološkoj, nego interesnoj. Ključni rivalitet bi, po svemu sudeći, mogao da bude između Amerike i Kine, a Rusija bi bila odlučujući balans u tom rivalitetu.
U osnovi, podela najviše odgovara Zapadu, jer Zapad ne može bez neprijatelja. Kako je rekao Šimon Peres: “Kada izgubite neprijatelja, izgubili ste politiku”.
Amerika sve više liči na svetsku silu koja se stalno na nekoga ljuti, neprestano optužuje druge i donosi zakone koji, bez jasnog pravnog osnova, omogućavaju Vašingtonu da kažnjava po svetu sve one koji mu nisu po volji. Taj proces bi, međutim, umesto održavanja statusa svetske sile, Ameriku mogao dovesti u stanje političke samoizolacije.
Labavi zakon
U stvari, ta politička samoizolacija je već počela i zvanični Vašington se, umesto željenog održavanja mita o svom liderstvu, udaljava od ostatka sveta i svojih tradicionalnih saveznika koji su takođe na udaru američkih kaznenih mera.
Politička Amerika se i dalje ponaša kao neupitni gospodar planete. Istovremeno, njene odluke koje se pravdaju tim njenim samoproglašenim statusom vođe ka njenoj izolaciji, a ne gospodarenju svetom. To jeste, apsurd, koji, međutim, svedoči o nekoj vrsti raspada sistema i fazi samodestrukcije američkog establišmenta.
U tom procesu, najbizarniji je Zakon o “uvođenju sankcija svima onima koji deluju protiv američkih interesa”. Masovna podrška tom neobičnom zakonu u Predstavničkom domu i Senatu budi ljubomoru i kod Roberta Mugabea i Kim Džong Una i svedoči o padu političke kulture u savremenoj Americi.
Utoliko više, jer je reč o nejasnom zakonskom dokumentu koji je toliko pravno labav da sve što se događa u svetu može da dođe pod njegov udar, a istovremeno nije pravno jasno ko o tome odlučuje. Sporna je i priroda eksteritorijalnosti zakona, jer, prema međunarodnom pravu, jedna zemlja nema pravo da deluje na prostorima drugih suverenih država.
Ali, Amerika je odavno proglasila da ima to pravo. Osnovni instrument u toj politici je dolar, kao dominantna svetska valuta.
U medijskoj proagandi se, pre svega, koriste predrasude i aktuelne političke igre oko Rusije, Irana i Severne Koreje, ali u osnovi, taj zakon se odnosi na bilo koga u svetu za koga elita u Vašingtonu proceni da je protiv američkih interesa. I nije važno da li je nešto netačno ili je laž, jer su mehanizam manipulacija i tehnika obaveštajnih službi toliko uvežbani da Amerika pred svojom javnošću može da optuži bilo koga, bilo koju zemlju da je protiv njenih interesa.
Okaniti se vojnih avantura
Proces samoizaolacije se vezuje za predsednika Donalda Trampa, što je samo simbol tog procesa, a ne njegov uzrok. Analizu stanja SAD u novim postdominantnim, samoizolacionim uslovima, inicirao je bivši predsednik Barak Obama leta 2016, a objavljena je juna 2017. Mediji nisu tome poklonili pažnju. Nosilac istraživanja je bio Ratni koledž američke armije, a analiza je pisana u Vojnom institutu strateških studija. U radu su učestvovali i Pentagon i sve službe bezbednosti. Suština rezultata istraživanja je u oceni da je vreme američke dominacije prošlo i da svetski proredak koji je Amerika stvorila posle Drugog svetskog i tokom Hladnog rata više ne postoji. Amerika, glavna je poruka mora da se privikne na nove uslove, da se okrene sebi. Nije više jedina sila na svetu i da se okane vojnih avantura po svetu, kao i da izbegava rizike u kojima bi bila poražena.
Ugrožena Evropa
U najneprijatnijoj situaciji bi se mogle naći zemlje Evropske unije, iako su zvanično one najbliži američki saveznici. Bazu ekonomije EU čini izvozna ekonomije i Amerika bi mogla da uvede sankcije bilo kojoj kompaniji iz Evrope ako ona, po tumačenju Vašingtona, krši američke interese bilo gde u svetu. Do kada bi EU sve to mogla da trpi i snosi štete, ključno je pitanje zapadnog savezništva i neizbežnog procesa udaljavanja od Amerike. I to nije više pitanje političke volje evropskih političara, već je reč o ekonomskom opstanku.
