Postalo je svima jasno da živimo u vremenu laži. Ali, to više nisu obične laži već se laže i o izuzetno važnim događajima. Tako poznavaoci prilika tvrde da je priča o ubistvu Bin Ladena jedna velika prevara i laž.
Bizarna saopštenja
Osama bin Laden je umro od otkazivanja bubrega 2001. godine, a američka administracija je izmislila priču kako su ga u Pakistanu, u Abotabadu, 2011. ubile američke specijalne snage Sils (foke).
Pored laži Pentagona i Bele kuće, snimljen je film, a objavljena je i knjiga navodnog člana mornaričkih foka. Sve je laž. Njegova navodna smrt u rukama marinaca je orkestrirana propaganda sa ciljem da se Obama okiti pobedničkim lovorikama i potpomogne njegova nominacija za drugi mandat.
Osama bin Laden je umro u decembru 2001. Njegova smrtovnica se pojavila u mnogim arapskim novinama, a objavio ju je i američki “Foks njuz”.
Zvanično, sahranjen je na moru, ali prema porukama članova posade tog broda svojim porodicama, niko nije ništa video niti rekao da je bilo sahrane.
Pored toga, zvanična verzija Bele kuće o navodnom ubistvu Osame bin Ladena menjana je dva puta u prva 24 časa. Tvrdnja da su Obama i njegova administracija posmatrali događaj uživo preko kamera na šlemovima mornaričkih “foka” je ubrzo napuštena, iako su objavljene fotografije kako Obama navodno gleda televiziju. To je sve bila obmana.
Gotovo svakog dana je u Vašingtonu osvanjivalo zvanično saopštenje koje je pobijalo prethodno.
Najbizarniji kolapsi su oni sa fotografijom američkih lidera u takozvanoj situacionoj sobi u Beloj kući gde su oni, kako se tvrdilo, gledali direktan prenos akcija ubistva.
Ubrzo se ispostavilo da je posredi fotomontaža i da predsednik Obama i Hilari Klinton nisu ni mogli da gledaju taj prenos jer nije bilo video-veza.
Nigde leša
Ništa manje čudno nije saopštenje da je Osam bin Laden na brzinu sahranjen u moru, kako nalažu islamski običaji. Naravno, laž. Islamski običaj je da se neko sahrani u moru samo ako je i umro u vodi.
Uz to, svedoci koje je intervjuisala pakistanska televizija su prijavili da je samo jedan helikopter sleteo u Abotabad i da je, kada su se članovi posade vratili iz navodnog Bin Ladenovog kompleksa, helikopter eksplodirao pri poletanju i nije bilo preživelih. Britanski Bi-Bi-Si je intervjuisao lokalne stanovnike koji su rekli da znaju čoveka koji je živeo u toj kući, ali da to nije Osam bin Laden.
U prevodu, niti je bilo leša Osame bin Ladena, niti preživelog heroja koji je potom objavio knjigu.
Laži u javnoj komunikaciji su se s vremenom toliko nagomilale da se više, na neki način, ne zna šta je stvarnost, a šta fikcija. Gotovo da su i veliki pisci naučne fantastike napustili taj žanr i prepustili se hronikama i publicistici jer je fikcija stvarnosti postala bogatija od svake mašte. Ali, vremenom, javnost je prirodno postala zasićena lažima i sve se više pojavljuju sumnje u zvanične verzije i ono što je objavljeno. Još je Oto fon Bizmark govorio – ne veruje dok se ne demantuje.
Presađivanje testisa
Američki analitičar Majkl Snider sa zabrinutošću ukazuje da u mnogim rešenjima, u mnogim stvarima, savremena Amerika podseća na vreme Hitlerove Nemačke. On izdvaja eksperimente na živim ljudima, i to prvo po zatvorima, a onda i u koncentracionim logorima. Slično, kaže on, radi danas Amerika.
U američkim zatvorima se masovno obavljaju eksperimenti na živim ljudima, i to već dugo godina. On navodi primer zatvora u Alabami gde za 600 crnaca zatvorenika koji imaju sifilis nije dozvoljeno lečenje kako bi se eksperimnetisalo sa prirodnim otporom prema toj bolesti. U Kaliforniji su starijim zatvorenicima presađivani testisi tek ubijenih, onih koji su bili osuđeni na smrt kako bi se testiralo da li sa tim mlađim testisima mogu da produkuju život. U Konektikatu su mentalo obolelim zatvorenicima ubacivali hepatitis da vide reakcije.
U Merilendu su zatvorenicima na spavanju kroz nos ubacivali viruse gripa, prehlade, au Mičigenu su one koji su mentalno oboleli inficirali virusima gripa i to tako što su im prvo davali vakcinu protiv gripa, pa onda inficirali virusom gripa.
Mnogi eksperimenti se više i ne kriju. Tako je “Njujork dejli njuz” objavio da je ministarstvo unutrašnje bezbednosti ubacilo “bezopasne materijale u gasnom obliku” u gradski sistem podzemne železnice. To je, tvrdi se, ispušteno u stanicama na Menhetnu, u Bruklinu i Kvinsu kako bi se utvrdilo kuda odlazi opasni materijal u slučaju, navodno, terorističkog napada.
Misterija odlaska na Mesec
Jedan od najbizarnijih sumnji koja se već godinama vrti u javnosti jeste da li su Amerikanci uopšte sleteli na Mesec 1969. i 1972. godine?
To je još uvek misteriozna misija za koju mnogi ljudi i dalje govore da sumnjaju da su američki astronauti ikada bili na Mesecu.
Ali, stručna javnost se još ne usuđuje da se time bavi i o tome javno progovori. Jer, izgleda stvarno neverovatno da bi se moglo toliko lagati.
Međutim, ako se prizovu skora sećanja o kakvim se lažima radilo, a koje su razotkrivene, onda ništa ne bi trebalo odbaciti kao neverovatno.
