Klimatske promene ili kako se već zovu, stalno se menja ime zavisno od situacije, kao na primer, globalno otopljavanje, postale su nova sekularna, svetovna religija.
Jedan od aktivista je čak tražio da se oni koji sumnjaju ili negiraju zvaničnu verziju klimatskih promena izjednače sa onima koji negiraju Holokaust.
Najveća prevara
A kampanja oko klimatskih promena postala je najveća i najskuplja prevara u istoriji Zapada. Pod izgovorom klimatskih promena su uvedeni bezbrojni porezi koji običnog čoveka koštaju svake godine milijarde i milijarde dolara. To je postao najunosniji savremeni posao.
Uvek je bilo raznih manipulacija koje su branile politiku straha, ali nijedna nije uzela maha, nije postala toliko moćna kao plašenje klimatskim promenama.
– Nema tu nikakve nauke sve su to nevešti kompjuterski modeli koji onda izbacuju ono što neko želi i šta je kompjuter izbacio, i onda se to svetu predstavlja kao nauka – zapisao je 2008, Najdžel Loson u Njujorku.
Potpuno se zanemaruju priroda i sposobnost prirode da se adaptira za sve promene.
Klima semenja od kada postoje vreme i ljudi i planeta se uvek adaptira tako da je kampanja klimatskih promena istovremeno i simbol nepoštovanja, ne samo prirode, nego i ljudskog bića i njegovih sposobnosti.
Klimatske promene su veliki posao, a posebno za razne nevladine organizacije i fondacije koje se, navodno, bave time da spasu planetu.
Gde su milioni?
Vrlo često, tu ima pranja novca i praktično legalnog naknadnog plaćanja usluga bivšim političarima. Tako je 29. novembra 2016. List “Velt” objavio da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Nemačke uplatilo skoro pet miliona dolara Klinton fondaciji. Novac je u tu porodičnu fondaciju Klintonovih uplaćen sa objašnjenjem da se pomogne očuvanje životne sredine i programa “kultivacije zemljišta u Keniji i Etiopiji”.
Nije teško pretpostaviti gde je najveći deo tog novca nemačkih poreskih obveznika na kraju završio. Prema podacima za 2013, Klintonova fondacija, za pomoć siromašnim uplatila je devet miliona dolara, a za sopstvene troškove 60 miliona. Sve je postalo prevara i pljačka.
Klimatske promene su elitistički projekat inspirisan manjkom ideologije. Elita jednostavno traži razlog i temu za sebe.
Pošto se ispostavilo da je to unosan posao, krenulo se u pravu globalnu mrežu. Iako svi znaju da je to laž, i dalje se održavaju skupi samiti, dolaze lideri, a u stvari ništa se ne dešava. Niko ne poštuje odluke i dogovore, sve se pretvorilo u propagandu i veliki posao. I naravno, u veoma efikasan instrument i zato elita ne odustaje.
Milanković sve objasnio
Sve je kao i obično počelo u Americi, kada je grupa naučnika upozorila da klima u svetu počinje da se menja i da bi to moglo da ima ozbiljne posledice po planetu. Ali, te 1992. godine tvrdilo se da da se klima menja nagore, da dolazi hladnije vreme, neko novo ledeno doba.
Alarm je uključen ne zbog otopljavanja nego zbog hladnoće. Javnost je bombardovana prognozama da će novo ledeno doba doneti da zima traje celu godinu i da neće imati šta da se jede.
Ali, kada se baš ta kampanja zahuktala, nikako da dođe hladnije vreme. I negde oko 1978, temperature su počele da rastu i da umesto ledenog dolazi toplije doba. Sve je to priroda. U prvoj polovini 20. veka od 1920. do 1940, bilo je toplije vreme i temperature su rasle, a onda je, tokom narednih 30 godina, došlo do zahlađenja i prosečne temperature su bile manje. I onda, opet, 1978. Dolazi do rasta temperature.
U stvari klima se neprestano menja, to je prirodno. To je sve prvi objasnio Milutin Milanković. Njegova istraživanja i objašnjenja, objavljena u prvoj polovini 20. veka, i danas su osnova svih ozbiljnih klimatskih istražianja. Uz UN, ključni nosilac kampanje je bio Komitet američkog Senata za nauku, tehnologiju i kosmos, na čijem je čelu tada bio senator iz Tenesija Al Gor. On je čovek koji će kasnije biti najistureniji zagovornik globalnog otopljavanja.
Nepotrebni panel
Preorjentisani na globalno otopoljavanje, politička elita i lobisti su uspeli da 1988. godine svoj projekata ustoliče i u Ujedinjenim nacijama, što je bio ključni korak. Pod zaštitom svetske organizacije za meteorologiju i Programa UN za zaštitu okoline, u svetskoj organizaciji je formiran Međuvladin panel za klimatske promene.
Dogovor u Kjotu
Pun zamah ceo projekat dobija u vreme predsednika Bila Klintona i potpredsednika Al Gora, kada klimatske promene postaju ključni politički i instrument Amerike. To je veoma dobro smišljena strategija u vreme kada više nema Hladnog rata i kada su ideologije i političke elite ostale bez ideja šta da se radi, a kriza generalno zahvata ekonomiju Zapada. Ko je kriv – klimatske promene ili i oni koji još uvek rade kao što su Kina, Indija i Rusija i zemlje takozvanog Trećeg sveta. I onda dolazi Kjoto konferencija kao prvi korak globalne institualizacije na kojoj je dogovoreno smanjenje emitovanja ugljen-dioksida.
