Dlanovi se usijali od aplauza

Ko uči – nauči, a kad nauči – treba da se odmori. Tako naši đaci u Parizu rudarski odrade celu školsku godinu, jedva dočekaju raspust, a pre toga uživaju u poslednjim časovima, priredbama, dodeli đačkih knjižica, svedočanstava, uslede pozdravi i onda put matice. Naravno, za srećan put se izljube sa učiteljicama i prozbore:
– Hvala što ste nas učili.
Mnogo dobro radi srpska škola pri parohiji Sv. Save, smeštena u istoimenom sabornom hramu. Tu glavnokomanduje Ljubica Burgić, vična da prikupi i na časovima zadrži male đake, a i da ih pohvali.

Ove godine Ljubica je organizovala dve završno-školske priredbe: u sali crkve Sv. Sava i u Kulturnom centru (KC) Srbije.
– Najlepše je bilo kad smo recitovale "Plavu zvezdu" – govore Aleksandra, Nevena i Ana.
Aleksija, Ema, Ana, Emilija, Tanja, Elena, Ana i Lea glasno komentarišu:
– O čemu vi pričate, najlepši je bio naš recital "Majka godine".
Na to Sara, Lazar i Stevan tiho saopštavaju da je ovo bio njihov prvi nastup, dakle:
– Nama se najviše aplaudiralo. Zato smo se tri puta vraćali na binu!
Braća Gajić i Marko Isidorović su zadržali ozbiljan izraz lica:
– Tako mora da bude, govorili smo o Vidovdanu, to je najjači tekst, a pozvaće nas opet, kad god zatreba, ponovićemo mi sve što znamo o Vidovdanu.
Eto i Sofije i Luke:
– Naša mama Božena je dekorisala salu. Zar nije prelepa?
Tu su i Magdalena i Ana Lalović, uzdigle brade, povisile glas, izjave im zvuče ponosno:
– Naš tata je bio muzički urednik!
Ima nešto da kaže i Juri Delić, i on sija od zadovoljstva:
– Moja mama Sandra je svirala flautu dok smo pevali "Tamo daleko".
Javljaju se i sestrice Nikolić i braća Krstić:
– Naše mame i baka su bile mnogo srećne, a tate ponosni na nas dok smo bili glumci u komadu "Devojčica iz Brankovine".
Nils, Katarina, Kami, Mila, Anđela, Petar, Ana i Sava, Anastasija i Ilijana se uglas hvališu:
– Jeste li primetili da su svi uzvikivali:"Ovi najmlađi su najslađi"?
Nataša i Aca otkrivaju tajnu:
– E, sada možete da saznate da je naša mama Jasmina organizovala sve roditelje za kupovinu poklona i cveća našim učiteljicama.
Uzvrteli se Nataša, Toma, Luka i Nikola Hermelin, Jovan, Viktor, Tara, Aca, Stefan, Tijana i Valentina, konačno progovaraju:
– Ajde, ućutite! Svi smo bili dobri!
Veljko, Nevena, Nikola, Aleksandra i Anja vidno nestrpljivi:
– Drugari, prekinite, dosta više! Završila se i ova školska godina, a mi žurimo da se spremimo za maturski bal.
A, kako je publika uživala dok je pevao školski hor ili dok su igrali mali folkloraši članovi SKUD-a Izvor! Roditeljima, sestricama i bracama, a najviše bakama i dekama usijali su se dlanovi.