Đuričići potiču iz Smoluće kod Tuzle. U Pelagićevu i danas ima desetak porodica sa ovim prezimenom. Svi slave Sv. Klimentija, 8. decembra, a dve kuće slave Sv. Jovana Krstitelja, 20. januara.
U Crnoj Gori, u plemenu Cuce, postoji bratstvo Đuričića nastanjeno u Rovinama, Pretinom Dolu i Kobiljem Dolu. Neki ih smatraju jednim od najstarijih bratstava, a oni samo kazuju da su iz Lješkopolja, od Komana, od Bandića.
Predak Đuričića se zvao Vuko Bandić. Prvobitna slava im je bila Sv. Jovan Krstitelj, a onda su uzeli Nikoljdan, i Malu Gospođu kao prislužbicu. Ima ih, raseljenih, u Hercegovini (u Nevesinju, gde se iselio jedan od Vukovih sinova), u Nikšiću i u Srbiji (Lukovo).
Zna se da je jedna grana Đuričića-Šagovnovića (neki vele Šagunovića) stigla do Bileća, u Hercegovini. Mesta gde su živeli i njihove kuće narod naziva šagomuše. Verovatno je ovo prezime, po pretku Šagovana, prvobitno bilo Šagovanovići. Na ovo ime ukazuju i toponimi – u Bosni selo Šagovići, u Slavoniji selo Šagovina.
Erdeljanović smatra da su bratstvo Đuričića u Cucama i njihovi iseljeni srodnici, dvojnog porekla. U njima su se stopili predstavnici najstarijih cuckih bratstava sa potomstvom nekog doseljenika koji je verovatno bio u srodstvu sa precima Bandića u Komanima.
Druga grana, a možda se radi i o istoj, jesu Đuričići iz Ceklina, u nekadašnjoj Katunskoj nahiji u Crnoj Gori.
Ceklinjani ili Đuraškovići, kako se još zovu, vode poreklo iz Klimenta (oblast između Albanije i Zete u vreme Ivana Crnojevića). Nastanjeni su u Rijeci, Dodošima, Ceklinu, Mihaljevićima i Oćevićima. U starom kraju su slavili Sv. Nikolu, pošto se predak Leka oženio iz Pipera i privio najpre uz njih, u LJeševiće. Sinu je odredio da slavi Nikoljdan, a pastorku – Đurđevdan.
Preci naših čitaoca bi mogli biti i iz Bihora, od onih Srba koji nisu primili islam (druge porodice jesu i oni su sada Adrovići). Jedna grupa se preko Raške naselila najpre na Zlatibor (gde ih i danas ima), a druga je uz Drinu stigla do Posavine. Slavu Sv. Kliment, uzeli su kao spomen na svoje poreklo iz Klimenta. Mnogi od Đuričića bavili su se trgovinom kao i oni u Užicu i u Valjevskoj Tamnavi.
