Osvedočen na domaćoj književnoj sceni kao poetski i prozni stvaralac, Đorđe Sibinović je svoju potrebu za umetničkim izrazom pretočio u muziku i studijski album “Ustanak“ u izdanju PGP RTS-a, najveće i najstarije diskografske kuće na Balkanu.
– Kako roditi sebe a ne rasrditi stvoritelja ili roditelja? Kako svima priznati meru samoprepoznavanja u tvom postojanju i podržati mir brižnoj uznemirenosti u kojoj je zarobljena tvoja sloboda? Kako postati “ja“ i ostati u nepreglednom skupu svekolikog „mi“ raspetog od sećanja do odvažnosti razdvajanja? Glagol “ustati“ otvara postojanje. Eho prošlosti pronosi glas da se ne može život živeti “sve na minderu duvan pušeći“. Najmanje što se može učiniti, treba ustati! Treba ustati u život i odmeravati poglede, praviti korake, trpeti prekore, činiti napore, treba ustati u svoj život. Voditi bitke bez pobeda i poraza, zadavati i podnositi bol elegično kao isprošena golubica, dozivati nerođene unuke kao prethodnicu, iskati pomirenje. Glagol se tako pretvara u imenicu, u hod života promene, u stvarnost najvažnijeg gesta koji protiv odustanka za sebe činiš, u vrednost pobune protiv malodušnosti koja se u samosažaljivosti najbrže razmnožava, u smisao odricanja najgoreg sebe bez kojeg nema počinka – kaže naš sagovornik.
Kako ste došli na ideju da iz sveta književnog stvaranja iskoračite u svet muzičke umetnosti?
– Ideja je bila da se ljudi malo trgnu i da glagol pretvore u imenicu i da ustanu u svoj život i otpočnu jedan ustanak u kojem se više nećemo ubijati, nego ćemo se promeniti. Izloženi smo velikom pritisku brojnih informacija, tumačenja sveta od različitih instanci, a sve to doživljavamo kao nekakva obavezna uputstva za naš život, ali uz pomoć tih regula ne nalazimo ni sreću niti radost u našem životu. Znači, da se ipak moramo više osloniti na sopstvene resurse razumevanja ovog sveta i njih moramo negovati i razvijati. Ništa nam neće pasti s neba i niko nam ništa neće pokloniti. Svet moramo osvojiti kao slobodu, kao i radost i lepotu. Dakle, moramo malo više dati sebe ovom svetu i to sam pokušao da sugerišem uz pomoć zvuka koji na neki način treba da bude podrška, umesto raznoraznih bajalica koje su nas dovele u ovu situaciju.
Svi muzički žanrovi
Svoju kreativnost i jedinstven umetnički izraz iskazali ste vešto se “poigravajući”, kombinujući različite žanrove?
– Dolazim iz generacije koju je reski zvuk električne gitare vodio celoga života, čini mi se da ću na talasu tog zvuka čitav život provesti uz neku vrstu optimizma i erosa koji me vodi da stalno ustajem i tražim nova rešenja za sve ono čime nisam zadovoljan. Takođe, pokušao sam da etno-melodiju Balkana, vodeći pritom računa da ona ne liči na ono što smo do sada čuli ili što se može čuti, stavim u funkciju svih popularnih oblika muzike 20. veka, pa tako od regtajma, surf roka, rokenrola, do džeza, do šansone, do fjužna i na kraju, do vorld mjuzika, sam pokušao da vidim kako to možemo da funkcionišemo danas i tonski i poetski, sa tim popularnim oblicima koji su jedan specifični esperanto i u kojem će nas svet vrlo lako, bez prethodnih objašnjenja, lako razumeti. Tragajući za tim mogućnostima, ja sam sa svojim prijateljima napravio ovaj projekat i izložio ga javnosti.
