Najbolji teniser sveta je podelio sa medijima način funkionisanja njegovog tima.
Đoković je poznat po tome da obraća pažnju na tim oko sebe. Upitan je kako bira saradnike:
– Ostvariti dobar odnos je vrlo važno. To se duboko prenosi na sport – počeo je Đoković:
– Imao sam velike faze transformacije mog tima u poslednjih par godina i odnosa sa njima. U jednom danu sam presekao da prekinem sa njima: Vajda, Fric, Amanović. Tim pokušava tebe da osnaži kao igrača. Vodio sam se filozofijom da je vođa onaj ko zna da nadahne druge članove tima kako bi oni postigli maksimum, a ne da im govorim šta treba da rade. Svako u mom timu se oseća kao vođa. Bitno je pronaći u sebi ono što te pokreće – izjavio je četvorostruki “najbolji sportista sveta” po izboru Laureus akademije.
Prilikom davanja izjava na konferenciji “Originalni razgovori”, koju organizuje fondacija njegove porodice, osvrnuo se na momenat kada je mislio da više ne može.
– U prvom delu svoje karijere sam hteo da ostvarim želje, pravio sam vimbldonski pehar od papira sa sedam godina. To se na kraju ostvarilo, 2016. na Rolan Garosu sam ostvario sve. Metaforički sam udario glavom u zid i zapitao se šta je sledeće. Sve sam ostvario. Šta je ono što će mene gurati dalji, šta mi je sledeci san.
Đoković je u Beograd stigao iz Monaka, gde je primio nagradu na najuspešnijeg sportistu planete u protekloj godini. Dao je inspirativan govor u kom je priznao da mu je u jednom trenutku dojadio tenis:
– Smišljao sam, ali sam samo 10% izneo od toga. Izašao je u toku večeri. Bilo je jako emotivno, dva sata inspirativnih priča. Slepa skijašica iz Slovačke, paraolimpijac, zlatna medalja, a prijateljica joj pomaže u tome da ide i 100km na sat. Tu je i Kinez koji je krenuo da osvoji Mont Everest i izgubio je obe noge, jer je dao svoje ćebe kolegi da se ne bi smrznuo.
Uprkos šalama pojedinih na račun njegovog prebivališta u Monte Karlu, Đoković naglašava da je ponosan Srbin i podelio je motivacione poruke mladima.
– Imao sam priliku da podelim svoje iskustvo. Ovo je prilika da mladi dobiju pravi savet, jer su spremni da saslušaju i urade nešto po tom pitanju. Bitno je vratiti identitet naciji. Kao neko ko stalno putuje i ko ne živi u Srbiji, Beograd je moj grad, osećam da sam došao kući. Osećam da smo se izgubili na tom putu sa korenima. To treba da se osveži, da se nadogradi, svojstveno novim generacijama. Doba digitalizacije ogolićava slobodu izražavanja, stvara se mala iluzija o znanju. Bitno je da mladi imaju pomoć iz ove i sličnih organizacija. Vera u sebe je vrednost koja karakteriše svaku osobu. Pozitivan stav i nikad ne odustajte! Znate zašto to radite, utiče na vašu sredinu, okruženje, sledeću generaciju.
