– Dragi Koksi, nek’ si nam živ, zdrav i veseo još 100 godina, a posle ćemo videti kako ćemo dalje – nazdravljajući slavljeniku rekla je Goca, inače vatreni "đokista" odmalena i objasnila zašto ga oslovljava ovim nadimkom.
Za uspomenu: Đorđe Marjanović sa obožavaocima i prijateljima
Slavlje se nastavlja– Mi ćemo nastaviti sa slavljem i narednih dana, a za vikend imamo nova druženja kada će nam se priključiti i Eli, pevačeva supruga. Inače iz Rusije su stigle brojne čestitke, a doputovalo je desetak obožavalaca. Tako je već godinama, jer to je naš praznik i želimo da tog dana budemo kraj našeg Đorđa. Nikolaj Laren, zvani Kolja je vatreni obožavalac i vlasnik muzeja Đorđa Marjanovića u Moskvi sa 300 eksponata, gde se "đokisti" i danas rado okupljaju – rekla je Olga Prokoreva Marković, Moskovljanka udata za Beograđanina. |
– Moj tata je rodom iz Kučeva, gde sam i ja odrastala. Đorđa su tamo svi od milošte zvali Kokan, pa mu ja već decenijama tepam Koksi. On je za mene mnogo više od prijatelja, kolege, omiljenog pevača. U mom srcu zauzima posebno mesto, on je moj Koksi. A za "đokiste" je danas crveno slovo u kalendaru, jer svi 30. oktobar proslavljamo kao dan svetog Đorđa Marjanovića.
Lice slavljenika bilo je ozareno, a povremeno bi, poput deteta nenaviknutog da dobija komplimente, sramežljivo skretao pogled u stranu. Zbog emotivnih sećanja gostiju, toplih reči koje su mu upućene, Đorđe je zasuzio više puta tokom proslave. Iako već godinama otežano govori, što je trag koji su ostavila dva moždana udara koje je preživeo, pevača i dalje služi glas. On je uz pratnju klavijaturiste Zorana Radovanovića i pevačice Nene Vukadinović otpevao "Zvižuk u osam", "Oj, Moravo" i "Ajde Kato, ajde zlato". S njim je zapevao je i njegov sin Marko.
Specijalni kalendarU ime obožavalaca iz Rusije, Nađa iz Lenjingrada poklonika je Đorđu kalendar za 2015. godinu, koji je specijalno napravljen za njega. Svaka od 12 stranica ukrašena je brojnim crno-belim fotografijama sa raznih događaja iz pevačeve karijere i privatnog života. Tako je recimo mesec u kojem je Đorđe odlikovan od nekadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova ordenom za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza Jugoslavije i SSSR, ilustrovan tim priznanjem, kao i slikama sa koncerata, ali i porodičnim fotografijama. |
– Pa i ja znam da pevam, ali nikada to od mene niste tražili – našalio se Đorđev sin, koji je na proslavu došao nešto kasnije, jer je istog dana rođendan i njegove starije ćerke Maše.
Vesna Nedeljković, koja je "đokista" više od pola veka donela je stare fotografije obožavalaca i Marjanovića u vreme kada je bio u zenitu slave.
– Današnji pevači se hvale fan klubovima, a mi smo naš osnovali pre više od pola veka. I još smo na okupu, ima nas na svim kontinentima. Na članskim kartama nema brojeva, jer smo svi isti. Upoznavali smo se na njegovim koncertima, družili, postali jedna velika porodica. Pratili smo svaki Đorđev korak, znali ne samo gde nastupa, nego i kad izlazi iz zgrade. Tada nije bilo interneta i mobilnih telefona, pa smo zvali iz javnih govornica i uspevali jedni druge da obavestimo o svemu – priča Vesna i dodaje da je zahvaljujući svom idolu uspešno završila školovanje.
– Đorđe me je posetio, jer je saznao da mi je majka bolesna. Mama mu se požalila da sam popustila u školi, jer nemam vremena da učim pošto idem na svaki njegov nastup. Uzeo je olovku i na velikom svom posteru, koji je stajao iznad mog kreveta, napisao da dok ne popravim ocene ne smem da dolazim na koncerte. Učila sam marljivo narednih mesec i po dana, jer mi nije padalo na pamet da izađem pred njega dok u školi ne bude sve u redu – priseća se Vesna Nedeljković.
