Vlatko Ćipranić, diplomirani građevinski inženjer iz Podgorice, rođeni Nikšićanin, sticajem životnih okolnosti, vezan je za Zrenjanin i Vojvodinu još iz rane mladosti.
– Imao sam u Zrenjaninu odličnog prijatelja, kasnije sam upoznao sadašnju suprugu, a njena porodica i dalje živi u ovom za mene prelepom gradu – nastavlja priču Ćipranić, skromno potvrđujući činjenicu da je u poslednjih petnaestak godina, učestvovao u gotovo svim važnijim građevinskim projektima u Crnoj Gori, a među njima je svakako i nadzor prilikom gradnje tunela Sozina.
– To zaista nije toliko važno, oduvek se nosim krilaticom da je važno da se ima posla i da se nešto radi, a moj moto je uvek bio da poslu pristupim s velikom dozom ozbiljnosti i samopregora. Tokom zimskih i letnjih odmora, obavezno sam u vojvođanskoj ravnici, koja mi nekako posebno godi i prija, pre svega zbog mentaliteta ljudi… Izuzetno mi je drago što se i grad Zrenjanin malo pomerio s mrtve tačke i što kako vidim u njemu se puno radi i gradi, a ovih dana baš uživao sam u zanimljivim kulturno-zabavnim manifestacijama Gradskoj tamburici i Danima piva. I zimi, kad na ulicama nema toliko ljudi kao što je trenutno, Zrenjanin mi se sa svojom idilom i mirnoćom dopada i veoma me podseća na Podgoricu, koja opet ima neku svoju specifičnu draž i egzotiku, tako bar kažu ljudi kojima je drag ovaj grad – nastavlja Vlatko Ćipranić, ističući da je zahvaljujući iskrenim prijateljskim vezama pokrenuo i nekoliko zajedničkih poslova na relaciji Podgorica-Zrenjanin.
Kako naglašava, to su neki manji poslovni projekti, koji su zaživeli upravo zahvaljujući njegovoj ideji o razmeni poslovnih ideja i spajanju energija poslovnih ljudi iz Beograda, Čačka, Zrenjanina, Podgorice…
|
Prijatelji iz Moskve |
