Iako đelato na italijanskom znači sladoled, skoro svaki Italijan bi se uvredio ako biste mu rekli da su ove dve stvari iste.
Naime, jedna od ključnih razlika između sladoleda i đelata je maslac. Dok su glavni sastojci sladoleda mleko, slatka pavlaka, šećer i žumanca, tajna pravljenja đelata je u dosta manje slatke pavlake, a ponekad i malo ili nimalo žumanca. To dovodi i do mnogo manjeg procenta maslaca u đelatu.
Pravila Uprave za hranu i lekove kažu da sladoled ne može da sadrži manje od 10 odsto mlečne masti (iako može ići i do 25), dok đelato ostaje u rasponu od četiri do devet procenata.
Metoda mućenja obe poslastice se takođe razlikuje, što utiče na gustinu smese. Sladoled se meša dosta brže, što dovodi do vazdušaste konzistencije. Veći sadržaj mlečne masti u sladoledu igra veliku ulogu ovde – zbog većeg procenta masti, mešavina apsorbuje više vazduha. Đelato se, s druge strane, muti sporije zbog čega se stvara dosta gušći dezert.
Takođe, đelato se služi na temperaturi višoj nego sladoled, tekstura mu je mrvicu mekša i izgleda sjajnije.
Još jedna zanimljivost koju možda niste znali – ukoliko se ledeni specijalitet pravi samo od voća i šećera, bez dodavanja mleka, onda je u pitanju sorbet.
