Direktna laž ne može da prevlada istinu, ali za istinu je porazno kada laž postane ideologija i žrtve se proglase dželatima.
Skupština Srbije je nedavno tako postupila sa montiranom laži o Srebrenici. Oglušila se o glas javnosti, prećutala i ponizila srpske žrtve i oktroisala srebreničku laž. Umesto da obrazuje državnu komisiju da ustanovi šta se stvarno dogodilo, vladajuća većina u srpskom parlamentu je odlučila da izvrši bičevanje srpskog naroda.
Tako je bilo sa Račkom i tako je danas sa Srebrenicom. Laž oko masakra o Račku je obavila svoje, na Srbiju je NATO izvršio agresiju i ona je bombardovana. Kosovo je proglasilo nezavisnost. Račak je pominjan samo u haškoj optužnici protiv Slobodana Miloševića i ni u jednom drugom procesu.
Uzgred budi rečeno, taj "dokaz" i ta laž su u tom haškom procesu razbijeni u paramparčad.
Ali, laž ili poluistina o Srebrenici mora i dalje da "radi". Taj đavolski antisrpski posao nije završen. Mora se uništiti Republika Srpska. Ona mora biti proglašena "genocidnom tvorevinom". Na Balkanu se mora dovršiti taj antisrpski posao. To je poslednja srpska tekovina posle razbijanja bivše Jugoslavije. Muslimani moraju biti proglašeni žrtvama genocida jer će na taj način zadobiti svoj bošnjački identitet i ime.
Srbija se morala suočiti sa prošlošću na od stranih moćnika naređen način. Nije htela da čuje nijedno upozorenje koje joj je dolazilo od najvećeg dela građana Srbije, organa vlasti i javnosti RS, nije htela da posluša glas istine.
Naknadno su predstavnici vlasti otvoreno priznali da je Deklaracija o Srebrenici, koju su usvojili pre toga, bila "međunarodno usaglašena". Srpski zvaničnici često, govoreći o BiH, kažu da oni podržavaju svaki dogovor sva tri naroda koja žive u u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali po pravilu zaborave da istaknu i dva entiteta od kojih je jedan RS što je garantovano Dejton.
Shvativši do kraja da ih vlastodršci Srbije direktno puštaju niz vodu, Vlada RS i njen premijer su odlučili, napokon, da uđu u projekat prave istine o zbivanjima u Srebrenici.
Već na prvi pogled ustanovljeno je da je "500 ljudi koji su na spisku stradalih živo", a da su "u Potočarama sahranjena 74 lica koja nemaju veze sa događajima iz jula 1995". To su nepobitno utvrdili Mirsad Tokač i Mersad Smajlović. Opšte je poznato da su mnoge navodne žrtve iz Srebrenice već nekoliko puta glasale na izborima i da je jedan broj njih i dan danas na spisku lica koja primaju humanitarnu pomoć…
Na samo pominjanje ovog projekta utvrđivanja istine na Dodika su skočile sve bošnjačke stranke. A odmah zatim i oni koji su učestvovali u "međunarodnom usaglašavanju" Deklaracije o Srebrenici usvojene u Skupštini Srbije Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) i famozna Doris Pak, profesionalna mrziteljica srpskog naroda.
Oni su u traganju za istinom odmah prepoznali "još jedan nečuven pokušaj poricanja genocida u ovoj opštini", u komisiji RS "formiranje komisije za negiranje genocida".
Ovih dana se može očekivati napad na vladu RS i iz vladajućih krugova u Srbiji zbog pokušaja utvrđivanja istine o Srebrenici. Narušava se međunarodno sinhronizovana akcija u kojoj učestvuju srpske vlasti.
Vlasti u Srbiji su se uklopile u koncepciju ukidanja RS i to pokazale svojom skupštinskom deklaracijom, zatim podržavanjem ulaska BiH zajedno sa RS u NATO pakt itd. Međutim, to nije dovoljno.
Od Srbije se ne traži samo to. Ona se sada nalazi pred veoma velikim iskušenjem. Ona je trenutno toliko nisko pala da vodi veliku borbu da se kvalifikuje da bude priznati komšija bivšim jugoslovenskim republikama i pokrajinama.
Da bi postala prihvatljiv geografski sused BiH ona mora da pomogne u laganom gašenju RS. Taj proces odvija se paralelno sa pritiskom da se sa nezavisnim Kosovom uspostave "dobrosusedski odnosi" što se svakoga dana iz krugova SAD i EU može čuti.
Inicijativa RS da se utvrde činjenice o žrtvama u Srebrenici može doprineti pravoj istini i razobličenju velike propagandne laži o počinjenom srpskom genocidu nad muslimanima.
Ali, važnije od toga je da Srbi pokažu i dokažu da samo postojanje istine nije dovoljno da svetom ne vlada laž. Srpski narod napokon mora da nauči da se za istinu mora boriti i da se samim postojanjem istine ne može srušiti vladavina laži. Oni su u svojoj dosadašnjoj istoriji pokazali da toga nisu svesni. Zbog te nesvesti su dosada podneli ogromne nacionalne žrtve.
Novo iskušenje ove borbe za istinu je i to što se sada na tom putu istine sada isprečila i zvanična Srbija zbog svoje Deklaracije o Srebrenici.
