Radila je u prodaji, ali je naučila da radi i kožnu galanteriju, kojom se bavio i njen gazda. Kreativna, puna volje za radom i želje da što više zaradi, Jelena je od restlova počela da pravi kožni nakit. Bio je to dodatni prihod za njihov kućni budžet. Otvorila je stranicu na Fejsbuku za kožne narukvice i za kratko vreme posetilo ju je preko 2.000 ljudi. Poručivali su iz drugih gradova, pa čak i van zemlje.
U međuvremenu joj je preminula majka. Ali Jelena se nije predavala.
Krajem 2011. godine sa prijateljicom je pripremala humanitarnu reviju od koje je prihod bio namenjen centru za autističnu decu u Jagodini. Bio je to prvi put da je nešto sama sašila.
Pošto gazda nije hteo da joj da dva slobodna dana da bi pripremila reviju iako nije iskoristila ni godišnji odmor, Jeleni je prekipelo i napustila je posao.
Srećni putnici
Raspitujući se kako da reši svoju egzistenciju odlučila je da kupi kartu za Maltu, jer je saznala da iz ove zemlje može da aplicira za radnu vizu. Ubrzo su joj u jagodinskoj biblioteci ponudili jednogodišnji ugovor, da menja koleginicu koja je na porodiljskom bolovanju. Prihvatila je posao, a karte su joj propale.
– Pošto mi je ugovor isticao krajem godine počela sam da razmišljam šta ću dalje. Slučajno sam na Fejsbuku videla oglas za fotografe na brodu. Odmah sam okrenula broj telefona koji je bio u oglasu. Agent za američku kompaniju koja upošljava ljude na brodovima objasnio mi je šta bi bio moj posao. Ponuda je bila primamljiva, ali nisam umela da radim profesionalne fotografije. Članovi foto-kluba u Jagodini svemu su me naučili – navodi Jelena.
Plivanje s ajkulamaU početku je najveći motiv plata koja je drastično veća u odnosu na primanja u Srbiji. Kasnije zaposleni žele da što više putuju i sanjaju o sledećem brodu na kome će raditi. |
Onda je išla na razne intervjue, rešavala testove koje su joj slali preko interneta, pohađala treninge u Temerinu. Prošla je završni intervju, koji su obavili preko Skajpa. Tek kada je prošla lekarski pregled, dobila je ugovor i američku radnu vizu za rad na kruzerima.
– Znala sam da mogu da me pošalju na bilo koji od 44 broda. Htela sam Diznijev, ali sam znala da tamo idu najbolji. Sreća mi se osmehnula. Kompanija me je poslala na Dizni medžik, koji prima 2.500 gostiju i koji ima veoma visoke standarde. Sigurnost i usluga gostiju im je najvažnija, jer putnik mora da bude srećan. Zahvaljujući najboljim ocenama, dobila sam ugovor za rad na najvećem Diznijevom brodu. Ubrzo se ukrcavam na Dizni drim, koji prima 4.000 gostiju i upošljava 1.500 radnika – kaže Jelena za "Vesti".
Zagrljaj Mini Maus
Rad na brodu jeste zanimljiv, posetila je mnogo zemalja, ali je odgovornost velika. Radnici najpre moraju da poštuju Dizni izgled, kojim je propisana čak i veličina minđuša koje smeju da nose, veličina noktiju, pa čak i boja laka koji smeju da koriste.
– Radili smo najmanje po 12 sati dnevno. Često smo imali treninge u prepodnevnim satima, koji nisu uračunati u radno vreme. Uveče sam fotografisala u studiju i na raznim lokacijama na brodu. Fotografisala sam goste sa likovima Mikija, Mini, Dejzi, Donalda i Plutona, a potom prodavala fotografije i albume sa fotografijama. Najveći procenat
Stroga pravila
– Posao na brodu se teško dobija, a gubi veoma lako. Ukoliko se gost požali na tebe, to ti se upisuje u dosije, a ako zakasniš na posao ili alko-test bude pozitivan, izlaziš u sledećoj luci. S druge strane, upoznaš ljude iz celog sveta, imamo dva bara za druženja, svake nedelje u gostinskom bioskopu gledamo 3D i najnovije Diznijeve filmove. Naše vreme je od ponoći do dva sata. Ali i tada svakog trenutka moramo da prezentujemo njihove standarde i poštujemo stroga pravila – kaže Jelena. |
gostiju, čak 90 posto, čine Amerikanci, a ostali su Arapi, Englezi, Nemci i Švajcarci. Fotograf početnik može da zaradi od 1.000 do 2.000 dolara – kaže još Jelena za naš list.
Prvi ugovor sklopila je na osam meseci, ali kako je njen brod išao na generalni remont, posao je završila na Rojal karibijenu, koji je takođe imao 2.500 gostiju. Dala je sve od sebe da je menadžeri dobro ocene da bi opet dobila Diznijev brod i dobila je najbolje ocene.
– Zavolela sam fotografiju. Na Fejsbuku sam otvorila stranicu JD Travel Photograph, jer bih volela da živim od fotografija i da putujem. Ne želim da zapostavim ni modu. U stvari, volela bih da uklopim sva svoja znanja. Ako se ikada vratim u Jagodinu, otvorila bih neki kreativan prostor za decu u kome bih primenila Diznijev način rada sa najmlađima. Odrastanje ne treba da bude ispunjeno samo zabavom, već i edukacijom – zaključuje Jelena.
